Marketing
Sasvim običan dan.....
Evo,jutros ustala lijepo u pol 7,na vlak i u školu,ajoj nije mi se dalo uopće,trebala sam ostat
kod kuće,al moram ići,šta ću...
Pod gospodarstvom jedna mi frendica odgovarala polugodište i kad je bila gotova otvara on imenik
i ko da sam znala da će mene jer ja sam točna sredina."Ajmo Matić",tak on meni kaže.A ja došla tamo
i ko tele 
blejim u njega i ono:"Profesore,nisam ja učila,ne znam stvarno ništa,htjela sam sutra sama se
javit,nisam danas spremna,nemojte mi dat jedan,pišite vi meni minus!"A on ko da nije čuo,nastavi pitat dalje.
Ja njemu opet istu stvar kažem i on meni:"Evo jedna mala"(naravno jedinica).A ja pukla:"Profesore,drugima
dajete minus,a meni nećete,jel?"I on meni lijepo jedan,al nema se šta vidit,mala točkica samo.Joj,pa poludila sam.
Sad moram ispravljat odmah sutra,uf...
Poslije škole,napokon kući,al dok vlak krene,pa dok ja dođem...
Da bar nije bilo tog komada,bila bi ja sretnija,al...
Danas malo ponovim,pa na komp opet,jer ne mogu bez njega,to mi je naj frend,hi hi.
Ne bi trebala visit po njemu stalno,al ne mogu si pomoć,a šta ću.
Sad kad mi je brat u vojsci,ja se skidam s njega samo kad idem spavat.
A stara stalno kvoca:"Imaš li šta učit,po cijele dane stalno visiš za kompjuterom!?"Bla,bla,itd,itd,...
Eto toliko za sada,obavijestiti ću vas jesam li ispravila komad il ne.
Do pisanja,veliki pozdrav...
Post je objavljen 05.02.2007. u 15:59 sati.