Priča prva.
Moja je kuća na kraju sela.Pjesma i istina,obadvoje.
I kao i sve, ima mana i vrlina.Prednost:nisi svakom na oku,intima zajamčena.
Mana:ko nema mana,svaki vrag se mota i svaka beštija.
E pa tako je i moj stari, kad je ovo palo sniga malo prije dva dana,donio glas da je vidio tragove vuka ispod naše kuće.
"Ma kakvog vuka,di će vuk ode",reka sam mu ja!Al ne prođe ni sat dva,a moj stric,stari lovac,potvrdi priču i još napomeni da ih je bilo 4 ili 5 komada.Istina,zna stric.
I šta sad ,u našem malom lipom selu ima 10 pasa koji su inače uvik slobodni iliti nevezani,i zanimljivo da se nijedan nije oglasio i zalajao.Znaju oni kad triba biti tiho,nije se igrat belaja s jačim od sebe.
Priča druga.
Isti taj moj stric,prema vlastitom ili osobnom priznanju,lani je ubio 12 lisica (slovima dvanajst lisica ),e pa se ti sad zapitaj,a šta,a ništa ?
Priča treća.
Čujem u Oklaju pomoću nekih predprisutnih fondova EU-au napravili čitavi centar nanovo i to za odvod oborinskih voda (a ko da neće voda i bez toga u zemlju ),u Skradinu i Drnišu iz tih pretprisutnih fondova prave kanalizaciju i ko zna šta još,pusti neki novci.I kažu nije problem dobit,samo triba pravi projekt predložit i začas dobiješ.
Zaključak.
E onda je i meni sinulo,biće smo se i mi kandidirali samo niko ne zna.Ne moš ti seljaka privarit.Nikad vako vukova i lisica nije bilo,a ni orlova.To smo se mi kandidirali da nam odnesu,šta nam još nisu odnili,e!
Ma neka, nije uopće bitno šta smo dobili,nego da nešto jesmo.Uvik se kaže bolje išta,nego ništa.
I sad samo triba čekat i mi ćemo se razvit.Sve ćemo ih privarit,a oni mislili da će nas,moš mislit.Lipo ćemo kad se ovi vukovi razmnože ,dalje ih priprodavat jer su oni kao zaštićeni-svaki vridi 40 000 kuna.E.Šta ti je živit na kraj sela.
"Ma nek sam isti ko stari moj……"
Post je objavljen 29.01.2007. u 18:17 sati.