ili o necemu o cemu sam ja znala da drzim predavanja
i da pricam sa toplom iskreniscu i cvrstom verom
ali kada je taj trenutak dosao- pala sam.
jeste to bio ispad iz koloseka pa mogu da probam nekako
sebe da utesim eto bas tom utesilackom `trenutak`-
ne ide.
zato sto je izgleda pravilo da smo prema najblizima
najsitnicaviji, najmalodusniji, puno toga sto ne bi smeli
ipak sebi dozvoljavamo- bas prema tim ljudima koji su
to najmanje ili nimalo zasluzili.
i to me uvek zvekne u glavu tek kada se vec nesto desi,
kada sam vec povredila uvredila i nazad nema.
nemam pojma vise kakve su to karmicka svemirska sranja pravila
ali opet je na kraju doslo do toga da najvise povredis onoga koga-
najvise volis. naravno da se sa tim necu pomiriti. i naravno da cu
pokusati da isplivam sa razumom. i pokusati da ti
bitni ljudi pored toga sto izgleda eto
moraju da osete moje sebicne zle trenutke ipak
mnogo vise i mnogo jace osete neke lepe dobre stvari.
svaka rec se racuna.
nije ovo nikakva poruka mira sa sarene razglednice,
ovo ja radim zbog svoje savesti i sopstvenog mira.
ipak, uz malo paznje i malo vise ljudskosti
mnoge stvari bi bile mnogo mnogo bolje.
Post je objavljen 27.01.2007. u 15:58 sati.