Pregled posta

Gondolijer Svago i "globalno zatopljenje"

Kad čujete da netko iz petnih žila piva usred gradske luke, znajte
da je to Svago! Neki dan šetam na Osejavi i čujem "mušku sirenu"
zbog koje se po mitologiji mornari nasukaju. Nisam mogla procijenit
sluh, a ni razaznat pismu koju je piva. Sačekala sam uredno da se
ribari u svojoj brodici približe. Dakle, Svago, koji je u prošlom životu
100 posto bio venecijanski gondolijer i Babić (reka bi Mate Koma jedan
od mnogobrojnih jer ih ima dosta braće i mislim sestra). Svago mi je
zabranio da ga stavljam na blog. A, ni prvi ni zadnji. Slučajno sam ga
uslikala na Plišćevcu. "Nemoj ni slučajno. Onda će Milica (Bolanča op.a.)
počet - ajme, viiiiditeeeee!", karikirao je Svago našu zajedničku frendicu
koja redovno prati blog. Zalutam na drugi kraj grada, na Sv. Petar.
Opet Svago i Babić. Krenili brodom prema "Dalmaciji".


(Svago: "Da nisi slučajno...!")


(Svago i Babić u luci tuku ostima)

Par dana prije toga sretnem Martina na Osejavi. Često se mimoiđemo. Ja u brzom hodanju, on na putu do pozicije za lov liganja. Pitam kad ću doživit da štogod ulovi. I, nevjerovatno, dvi lignje kraj njega. Nije tio pozirat s njima u ruci. Pitam se zašto. A pitala sam i hoće li te "kapitalne primjerke" vratiti u more radi zaštite mora, podmorja i flore i faune. Mislim da je bilo bolje da ih je vratio. Ovako su se oko ručka morali u kući potuć.


(Martino u lignjolovu s kraja)


(Neki za lignjolov uz peškafondo tribaju kupit i povećalo)

Srićom ovih dana ima ribe za kupit ko u priči. Ne znam ima li to veze s ovim globalnim zatopljenjem. Koča na sve strane. I štand su otvorili nasrid rive di prodaju ribu. Ali cijene su i dalje ko u ledenom dobu. Zamrznute. Onako bezobrazno visoke. Znam ja da je ribarski kruh težak, ali kad ribe ima toliko da se u luku baca, onda je stvarno vrag odnio šalu.


(Kočari prodaju ribu na rivi)


(Ali i u pajerima na suvom)


(Riba bačena u more na rivi kraj benzinske)

A može se svašta ovih dana naći u moru. Čak i jedan rađipet na Velikoj plaži kraj Žute kuće. Ne znam ima li Svago ikakve veze s tim. On se stalno vrti po lukama i valama.

(Neka morska sirena je nastavila bez rađipeta, ostavila ga je u plićaku)

A i uz more je zanimljivo. Nisu više samo zidovi interesantni za grafite. Jedan je osvanio na Sv. Petru, na putu prema svjetioniku. Valjda i to ima veze s globalnim zatopljenjem. Mislim da je ipak još rano za bacit se u more i zaplivat.

(Citiram: "Ajde ako imaš muda")

To je samo za hrabre. I one koji ih imaju. U stalnom điru, na drugom kraju grada, upoznala grupu motorista. Zašto svaki muški čopor kad vidi žensku osobu samu ima potrebu provocirat? Uostalom, zašto ne? Valjda se nisu nadali da ću reagirat. Počela sam se dobro zabavljat i uništila im filozofiju. (Valjda je odnos snaga bio izjednačen, a i ja se "bacim" na rizik pa šta bude). I onda smo se sprijateljili. A šta su drugo mogli?! U svakom slučaju smo se dogovorili kad dođem u Hercegovinu da ih potražim. Nećete vjerovat, ali upravo preko ovakvih kontakata sam došla do možda najzanimljivijih poslovnih i privatnih uspjeha. Čista psihologija.



Naletio je Vice pa smo odlučili "opalit đir", kako on to kaže. I naišli na jednog malog smišnog pasića koji je u ovoj kombinaciji zaslužio svoje mjesto na netu.



Izmišali su mi se dani. A blog me baš i ne obvezuje na neku kronologiju. Sve u svemu bio mi je crka kompjuter. I zato sam se malo usporila s pisanjem i vijestima. Ostadoh dužna svom kolegi Kreši. On je otvorio prvu od 14 izložbi fotografija koje će se do kraja godine održat u Makarskoj. Svaka čast na volji. Svako tri tjedan će se minjat slike i autori u Pink Pantera di će izložbe uglavnom biti postavljene. Bit će tu i nekih renomiranih HR fotografa. Dođite svi! E, kad smo kod Pink Pantera, neku večer u tri ujutro dobijem poruku "Orao je u Pantera, ponavljam orao je u Pantera"!. Umrla sam od smija. Neka ovo ostane na nivou privatne komunikacije. Ipak to nije bilo dovoljno. Vecer je provedena u Rockya. Subotnja. Koji krkljanac i likovi i atmosfera i priča.... Totalno luda noć. U po večeri nestalo vina. Više ne služe. Prvi se organizirao podgorski lobi. Petar Skako je skupio lovu od sviju i otiša u drugu birtiju kupit bocu vina. Brzo se vratio i fešta je nastavljena.
Inače, Mate Koma je tvrdio da su Podgorani definitivno počeli virovat u globalno zatopljenje kad se Pero Skako zaposlio. On se inače bavio samo maslinama, vinom i ribarenjem, držeći kako ti ne triba više nego imaš. Ono, ne možeš vozit dva auta, sidit na dvi stolice i tako to. Ali eto, AD Plastik nisu ni svjesni kakvog su udarnika dobili. Egzotičan lik koji na prvu privuče pažnju, a priča mu potvrđuje da je njegovo misto pod suncem s manje ladovine nego drugima. Klasa ispod 30.
Nešto dalje, u neku uru, pojedinci su zaboravili na prostor i vrijeme. Usprkos Skakinoj teoriji opstanka, oni su imali svoj moto - all you need is love. I tako bi!


Nismo se, međutim, bojali da bi stvari mogle otići predleko i preduboko jer je tu bila i Gorska služba spašavanja. U Rockya su te večeri bile zastupljene sve kategorije. Nemam uopće predodžbu koliko je globalno zatopljenje izvuklo ljudi vani, ali činilo se da je pola grada došlo u ovaj birc.



Danas bila u Splitu s Editom. Kad smo se vraćale, ona će "Sve me je strah da ovo globalno zatopljenje ne izazove kakvu katastrofu". Neka mi još netko spomene to globalno zatopljenje i ISPALIT ĆU. Ali ima to i svojih pozitivnih strana. Ah, mi optimisti!!! Potrošila sam toliko šoldi na našem današnjem "izletu" da bi mi samo prirodna katastrofa mogla pomoć "da se stvari riješe bez težih posljedica". Zbog ovog zatopljenja moj minus je toliki da sam momentalno zakoračila u ledeno doba. A to su naučnici i predviđali. Pa zar nisam ispred vremena?! (Doduše, ako mogu birat, ne bih baš bila toliko nestrpljiva dokazivat svoju naprednost).



Post je objavljen 16.01.2007. u 22:54 sati.