Bili mi na Srkyevom partyu za 18. rođendan u Kaskadi (birc/pizzeria na kvatriću).
Veselili smo se i radovali.
Bilo je tu svega, od stolica pa sve do stolova. Mnogi su su širili radost, bacali krafne pa ćak i
sjedili. Kada je došlo vrijeme da se krene kući, mi smo krenuli.
Pojedinci su nastavili party i kod Srkya doma. Bilo nam je lijepo.
Neki su i ogladnili. Lik nam nije dao ništa za jesti, pa smo se morali hranit s prašinom s
poda i iza ogledala. Odlučili smo da bi netko trebao napraviti nešto za doručak. I tako sam ja ponosno krenuo radit palačinke, nije bilo dosta mlijeka pa sam stavio litru mineralne (VODE).
Bile se debele cca 5cm i neukusne.
Mike je Počeo protestirati da kakve sam ja to palačinke napravio. Nakon nekog vremena počne on
bacat palačinke po sobi. Ja sav tužan i iscrpljen pitam ZAŠTO!!!!
veli on MOLIM!
Onda sam skužio da mu je komadić palačinke zapeo u uhu. izvadi on to -KAJ JE!!!
Komadić palačinke i u drugom uhu. izvadi ga i pita Kaj oćeš?
Velim ja Zašto bacaš palačinke! kaj nisu fine? Veli on jesu, jesu, al su vruće.
Prođe dosta vremena i sjetimo se mi da trebamo i ručat, svi ostali zatečeni i u panici, a u taj
čas skoči Mike i krene u kuhinju neš kemijat. Ne prođe ni Punih 10min, a Mike zove "Đubre na Lešo",
mi svi kaj? -RUČAK!
Jelo se zvalo "Đubre na lešo".
NEXT POST:
Kad će mi se dat
Post je objavljen 16.01.2007. u 17:04 sati.