...neka pjesma tako počinje... nisam ni siguran koja... al mi je negdje u glavi.. ima tamo puno pjesama... al uglavnom fora je rečenica pa eto... nije baš da ima nekog smisla... ali, ipak, sve ima nekog smisla... skrivenog ili ne... ali uvijek je tu... neki smisao... post pišem iz čite dosade, a to obično ne ispadne dobro, ali nema veze... spletom okolnosti, prvi sam put ovih prazika ostao doma pa nemam šta radit... ili imam.... da da, mogao bi ić čitat dostojevskog... ili ne... da nastavim s dubokoumljem... smisao... da... sve ima neki smisao... ali ne, izgubio sam misao... šta sam išao pisat ovo između... nije trebalo... ali neke nepotrebne stvari, s vremenom se ipak pokažu potrebne... samo se to ne vidi iz prve ruke... nego se ili nikad ne shvati ili se shvati kasnije, ali na vrijeme ili se shvati kasnije, ali onda je već prekasno... hipotetski govorim, da ne bi mislili da sam u nekoj krizi... ili možda jesam, a da nisam ni svjestan toga? ne znam ni ja... istina, nekog sam čudnog raspoloženja.... to je često uzrokovano dosadom, ali ovo mi se čini drukčije... a ne znam zašto... ima nešto u tome.. da... tvrda je kora od kruha što tjera nas na dalek put... i sluša mi se neka žestoka muzika... štagod to značilo... jasno mi je kako oni death metalci funkcioniraju... iako to ne bi mogao slušat duže... samo ovako trnutno... šteta šta nemam malo više takve muzike... a šta će mi... ovakve me faze pucaju jednom u 3 mjeseca pa se ne isplati zauzimat disk s tim... ili se isplati... ja nisam neodlučan, samo se čini.... ili možda jesam :).... ah, svatko je pomalo neodlučan... moraš bit malo fleksibilan da preživiš u ovom okrutnom kapitalističkom svijetu.... samo su budale krute i nepokolebljive... da... a ja sam budala... čitao sam si sad malo stare postove... ah, to su bila vremena kad sam još bio lud i mlad... ha... i domišljat... kad bih imao više od 2 komentara po postu.. kad sam pisao neš koliko toliko smiono (lol) i smisleno... prštao od ideja... sad sam isprazno malo, jadno drvo... mislim, nije da sam depresivan, ovo mi sve tako crno zvuči, ne ne, ja sam još uvijek veseo i prpošan (čak ni ne znam dal sam ovu riječ pravilno upotrjebio, to sam vidio samo u filmovima pa ne bi znao)... mislim da mi čak malo fali ovo pisanje postova... znali smo se ja i moja tastatura tako lijepo nasmijati mojim glupostima... a više ni ne pišem... samo ovako pod samoprisilom (ako postoji ta riječ)... jednog dana kad umrem da nešto ostane iza mene... mislim osim moje dječice i mojeg velikog bogatstva i žene i kuće i auta i aviona i brodova (dobro, pretjerujem....)... da nešto ostane negdje tu u ovom virtualnom svijetu.... osim ako do onda ne propadne server i sve ovo nestane :D :D.... onda niš od toga... al bilo bi fora... možda za 2000 godina arheolozi pronađu moje tekstove i shvate kako su ljudi onda bili ludi... baš me zanima kako će to izgledat... arheološke iskopine po internetu :D... ma neće toga ni bit... malim čekićima i lopaticama će kopat po hard diskovima da nađu neš čitljivo... ko zna kako će bit kad ja umrem... nekima sigurno ljepše :D... nekima ne... ko zna di ću ić poslije smrti... dal postoji neš poslije smrti? postoji li život poslije smrti? hm... možda smo tako razmišljali i prije rođenja... da ne postoji život poslije rođenja... možda smo na svijetu da se pripremimo za ono poslije kao što smo u maternici da bi se pripremili za ono poslije... nitko se nikad nije vratio tamo gdje se rodio (osim edipa :/) pa ne bi trebalo bit čudno da se nitko ne vraća tamo di je i umro... možda sada vidimo boga (već sam u nekim postovima prije pisao šta mislim o njemu) kao što smo onda vidjeli mamu? kao nešto šta je svuda oko nas i bez čega mi ne bi postojali.... možda život nakon smrti tek počinje....
ma dosta ovoga... bar sam neš napisao... i sad si obećajem da neću više pisat ako ne skupim bar 10, dobro ajde 5 komentara, ali od različitih ljudi.... tako jee... ae pozzzz
Post je objavljen 13.01.2007. u 21:44 sati.