Sad se dopisujem sa starim (on je sad u Omanu), pa sam odlucil napisat post. Kod mene nema nist osim kaj se cijelo vrijeme zajeb. Jucer smo bili na turniru. (Nije da se preseravam ono), pobijedili smo 6:1 (nije ono da se preseravam), pobijedili smo Vatrene. (Kuzis ono, nije da se preseravam), al zabil sam gol (nije da se ja sad tu nekaj preseravam).
ovo je jedan smijesan tekst (upravo sam ga izmislil) smijesniji je kad ga ja govorim
A dođem ti ja nekoj ženskoj na ulici:" Jel ti mogu umočit kebab, (znaš ono) i gleda mene ona (onim pogledom i govori):" ke si ti frik poludel, pa nedam ti da mi ga umočiš". Sad malo razmišljam kaj ti žena briješ (ne bi je diro ni štapom). Dođem ja njoj:" de si ti bila dok su bombe padale, bombe padaju,a meni niš, kad mi je frik sa pilom nogu otpilil, de si ti bila". Dode meni žena da je ona mislila kak je mislila da joj oću umočit. "Dok su mene Vijetnamci objesili na vješalicu za jakne (kuzis a meni nist). Jebate de si ti ženo božja bila"." Dođe ona jel mi ga očete umočit gospon". A ja njoj:" ke si ti pukla nebi te diro štapom, ke si ti normalna, ha". Dođe ona:" pa mislila sam". Odvratim:" misliti je drek znati. A sad linija kozo ružna ba ti v... m.... ". Ode ona i ja dođem onak u sebi, pa taj svet ni normalan kaj ne.
Ovaj tekst nema veze sa mozgom zar ne.
Post je objavljen 29.12.2006. u 14:59 sati.