Eto još jedan lijepi izlet u Paklenicu je iza mene.
Kao i obično pregovori i dogovori su se naizgled zakomplicirali do bola, no također kao i uvijek, na kraju su se i odkomplicirali i veselo društvo je krenulo na more.
Veselo društvo je ovaj put bilo u sastavu Jasmina (uljez iz AOV), Sinek, Orsat i naravno moja velikost.
Prognoza sumnjiva, ali mi se ne damo smesti. I drago mi je da se nismo dali smesti jel je u subotu vrijeme bilo super.
Jasmina i ja smo se zaputile u Danaju, a na sreću su i momčine išle u isti sektor pa smo imali društvo tijekom pristupa. Kažem na sreću jer sam imala problema sa prelaskom preko potoka:D
Naime moja hrabrost je opet došla do izražaja kad je trebalo hopsati sa jednog skliskog kamena na drugi i pritom ne upast u ledeni potok..Veeeliko fala caru Sineku, koji se pokazo ko pravi kavalir i čeko me te mi strpljivo pružao ruku na svim riskantnim dijelovima:)
Svi smo tako suhi stigli podno stijene, pozdravili se i svako ošo kamo je mislio. Momčine su popele Walter Wolfa (6c), a mi žemske Danaju (5b). Jasmina i ja smo malo chillale na vrhu i ona polako krenule prema Abseil pisti da siđemo i taman smo naletile na Sineka koji je baš ispenjo zadnji cug i zihro Orsata tako da smo svi lepo abseilali skupa dole.
Naveče su nam se momci pridružili na večeri i cugi u apartmanu. A stigli su i Neven (Glas Istre) i njegov šutljivi pajdaš Antonio kojemu je vruće. Možete već naslutit da nam je bilo veselo- i stvarno je bilo. Kad smo ispraznili zalihe pala je pametna ideja (nisam sigurna dal je začetnik bio Neven ili ja, al ja sam bila glasni inicijator) da idemo još do Dinka na koju.
I otišli smo- bilo je veselo i dalje, al bilo je i kasno. Iskreno, ne znam kad smo išli spavat. Ja mislim da smo mi žene, i nakon kaj su nas frajeri napustili i otišli spavat u divljinu, još klafrale bar do 2am.
Sinek i Orsat su nas trebali pofurat u neki 6a koji ima veze sa hranom (kako li se zove- neka krafna, kremšnita ili šta već??) iako toga Siniša i nije bio svjestan. Al ne bi ionako imo izbora.
Samo je jedan faktor zakazao u cijeloj priči. Jasmina i ja se nismo uspjele probudit:)
Točnije ja sam se probudila, zaključila da je vani oblačno i da sam strgana i nastavila spavat.
Tako su momci popeli tu neku hranu, al bez nas. I bolje je tako jel ih je uhvatila kiša, a ja stvarno ne bih voljela penjat 6a po kiši. Ni ništa drugo, a kamo li to.
Oko 1 smo svi već bili na cugi kod Kvartira.. Uživali smo malo i relaksirali se, a onda smo otišli vidjet neku novo otvorenu etno kuću /muzej /konobu u Marasovićima. Jako simpatično mjesto- preporučila bi. Al neće bit otvoreni do proljeća, a tada ću ziher koji put navratit.
Još jedan stvarno veseli (ovaj put fakat veseli, jel sam se smijala, smijala i smijala, što sama sebi što drugima) vikend je iza mene!
Jele je napisala post o RHCP koncertu na kojem smo bili u Beču prošli tjedan..
Post je objavljen 18.12.2006. u 14:48 sati.