B''H
Berešit 41:1-44:17
Rišon
(poglavlje 41)
1 A na kraju dviju punih godina usni Faraon, i gle, stoji na pored rijeke. 2 I gle, iz rijeke izađe sedam krava lijepog izgleda i zdravog tijela, i stadoše pasti po obali. 3 I gle, iza njih izađe iz rijeke sedam drugih krava, ružnog izgleda i mršavih, i stadoše pored onih krava na obali. 4 I ove krave ružnog izgleda i mršave pojedoše onih sedam krava lijepog izgleda i zdravog tijela. U to se probudi Faraon. 5 Pa opet zaspav usni drugom, a to sedam klasova izraste iz jedne stabljike, jedrih i lijepog izgleda; 6 A iza njih isklija sedam klasova tankih i udarenih istočnjakom; 7 Pa ovi klasovi tanki pojedoše onih sedam velikih i jedrih. U to se probudi Faraon i gle, bi san.
8 I kad bi ujutru, on se uznemiri u duhu, i poslavši sazva sve vrače egipatske i sve mudrace, i ispripovijeda im što je snio; ali nitko ne mogaše rastumačiti Faraonu što znači. 9 Tada progovori glavni peharnik Faraonu i reče: Danas se prisjetih grijeha svog. 10 Kad se Faraon rasrdi na sluge svoje i baci u tamnicu u kući zapovjednika straže mene i glavnog pekara, 11 Usnismo jednu noć ja i on, svaki za sebe po značenju sna svog usnismo. 12 A tamo bješe s nama mladić Hebrej, sluga zapovjednika straže, i mi mu ispripovijedasmo sne, a on nam kaza što čiji san znači. 13 I zbi se kako nam kaza: mene povrati Faraon u službu, a onog objesi. 14 Tada Faraon posla po Josefa, i brzo ga izvedoše iz tamnice, a on se obrija i preodjene se, te izađe pred Faraona.
Šeni
15 A Faraon reče Josefu: Usnih san, i nema nikoga da mi kaže što znači; a za tebe čujem da znaš kazivati sne. 16 A Josef odgovori Faraonu i reče: To nije u mojoj vlasti, B-g će javiti dobro Faraonu. 17 I reče Faraon Josefu: Usnih, a ja stojim pored rijeke na obali. 18 I gle, iz rijeke izađe sedam krava zdravog tijela i lijepog izgleda, te stadoše pasti po obali. 19 I gle, iza njih izađe sedam drugih krava loših, i vrlo ružnog izgleda i mršavih, kakvih nisam vidio u cijeloj zemlji egipatskoj. 20 I ove krave mršave i ružne pojedoše onih sedam zdravog tijela, 21 I kad im biše u trbuhu, ne poznavaše se da su im u trbuhu, nego opet bijahu onako ružne kao pre. U tom se probudih. 22 Pa opet usnih, a to sedam klasova izraste iz jedne stabljike jedrih i lijepog izgleda; 23 A iza njih isklija sedam malih, tankih i šturih. 24 I ovi tanki klasovi pojedoše onih sedam lijepog izgleda. I ovo ispripovijedah vračarima, ali mi ni jedan ne zna kazati što znači. 25 A Josef reče Faraonu: Oba su sna Faraonova jednaka; B-g javlja Faraonu što je naumio. 26 Sedam krava lijepog izgleda jesu sedam godina, i sedam klasova lijepog izgleda jesu sedam godina; oba su sna jednaka. 27 A sedam krava mršavih i ružnog izgleda, što izađoše iza onih, jesu sedam godina; i sedam klasova sitnih i šturih biće sedam godina gladnih. 28 To je što rekoh Faraonu: B-g kaže Faraonu što je naumio. 29 Evo doći će sedam godina vrlo rodnih svoj zemlji egipatskoj. 30 A iza njih nastaće sedam gladnih godina, gde će se zaboraviti sve obilje u zemlji egipatskoj, jer će glad satrti zemlju, 31 Te se neće znati to obilje u zemlji od gladi potonje, jer će biti vrlo velika. 32 A što je dva puta uzastopno Faraon snio, to je zato što je stvar spremna kod B-ga i uskoro će to B-g učiniti. 33 Zato sada neka potraži Faraon čovjeka mudrog i razumnog, pa neka ga postavi nad zemljom egipatskom. 34 I neka gleda Faraon da postavi službenike po zemlji, i pokupi petinu po zemlji egipatskoj tijekom sedam rodnih godina; 35 Neka skupljaju od svakog žita za rodnih godina koje idu, i neka donesu pod ruku Faraonovu svakog žita u sve gradove, i neka čuvaju, 36 Da se nađe hrane zemlji za sedam godina gladnih, kad nastanu, da ne propadne zemlja od gladi. 37 I ovo se učini dobro Faraonu i svim slugama njegovim. 38 I reče Faraon slugama svojim: Možemo li naći čovjeka kakav je ovaj, u kome bi duh bio B-žji?
Šliši
39 Pa reče Faraon Josefu: Kad je tebi javio B-g sve ovo, nema nikoga tako mudrog i razumnog kao što si ti. 40 Ti ćeš biti nad domom mojim, i sav će ti narod moj usta ljubiti; samo ću ovim prijestoljem biti veći od tebe. 41 I još reče Faraon Josefu: Evo, postavljam te nad svom zemljom egipatskom. 42 I skide Faraon prsten s ruke svoje i metnu ga Josefu na ruku, i obuče ga u haljine od tankog platna, i objesi mu zlatan lanac oko vrata, 43 I posadi ga na kola koja bijahu druga za njegovim, i zapovijedi da pred njim viču: Klanjajte se! I da ga je postavio nad svom zemljom egipatskom. 44 I još reče Faraon Josefu: Ja sam Faraon, ali bez tebe neće nitko maći ruke svoje ni noge svoje u svoj zemlji egipatskoj. 45 I dade Faraon Josefu ime Zafenat Paneah, i oženi ga za Asenat kćer Potifera namjesnika Ona. I pođe Josef po zemlji egipatskoj. 46 A bješe Josefu trideset godina kad izađe pred Faraona cara egipatskog. I otišavši od Faraona obiđe svu zemlju egipatsku. 47 I za sedam rodnih godina rodi zemlja svašta izobila. 48 I stade Josef kupiti za tih sedam godina svakog žita što bješe po zemlji egipatskoj, i snositi žito u gradove; u svaki grad snošaše žito s njiva koje bijahu oko njega. 49 Tako nakupi Josef žita vrlo mnogo koliko je pijeska morskog, tako da ga presta mjeriti, jer mu ne bješe broja. 50 I dokle još ne nasta gladna godina, rodiše se Josefu dva sina, koje mu rodi Asenet kći Potifera namjesnika Ona. 51 I prvencu nadjene Josef ime Menaše, govoreći: Jer mi B-g dade da zaboravim svu muku svoju i sav dom oca svog. 52 A drugom nadjene ime Efrajim, govoreći: Jer mi B-g dade da rastem u zemlji nevolje svoje.
Revi'i
53 Ali prođe sedam godina rodnih u zemlji egipatskoj; 54 I nasta sedam godina gladnih, kao što je Josef unaprijed kazao. I bješe glad po svim zemljama, a po svoj zemlji egipatskoj bješe kruha. 55 Ali konačno nasta glad i po svoj zemlji egipatskoj, i narod povika k Faraonu za kruh; a Faraon reče svima Egipćanima: Idite k Josefu, pa što vam on kaže ono činite. 56 I kad glad bješe po svoj zemlji, otvori Josef sve žitnice, i prodavaše Egipćanima. I glad posta vrlo velika u zemlji egipatskoj. 57 I iz svih zemalja dolažahu u Egipat k Josefu da kupuju; jer posta glad u svakoj zemlji.
(poglavlje 42)
1 A Jaakov videći da ima žita u Egiptu, reče sinovima svojim: Što gledate jedan na drugog? 2 I reče: Eto čujem da u Egiptu ima žita; idite onamo te nam kupite otuda, da ostanemo živi i ne pomremo. 3 I desetorica braće Josefove otidoše da kupe žita u Egiptu. 4 A Benjamina brata Josefovog ne pusti otac s braćom govoreći: Da ga ne bi zadesilo kakvo zlo. 5 I dođoše sinovi Izraelovi da kupe žita s ostalima koji dolažahu; jer bješe glad u zemlji kaananskoj. 6 A Josef upravljaše zemljom, i prodavaše žito svemu narodu po zemlji. I braća Josefova došavši pokloniše mu se licem do zemlje. 7 A Josef ugledavši braću prepozna ih; ali se napravi da ih ne poznaje, i oštro im progovori i reče: Odakle ste došli? A oni rekoše: Iz zemlje kaananske, da kupimo hrane. 8 Josef dakle prepozna braću svoju; ali oni njega ne prepoznaše. 9 I sjeti se Josef snova koje je snio u vezi njih; i reče im: Vi ste uhode; došli ste da vidite gde je zemlja slaba. 10 A oni mu rekoše: Nismo, gospodaru; nego sluge tvoje dođoše da kupe hrane. 11 Svi smo sinovi jednog čovjeka, pošteni ljudi, nikada nisu sluge tvoje bile uhode. 12 A on im reče: Nije istina, nego ste došli da vidite gde je zemlja slaba. 13 A oni rekoše: Nas je bilo dvanaest braće, sluga tvojih, sinova jednog čovjeka u zemlji kaananskoj; i eno, najmlađi je danas kod oca našeg, a jednog nema više. 14 A Josef im reče: Kažem ja da ste vi uhode. 15 Nego želim se uvjeriti ovako: tako živ bio Faraon, nećete izaći odavde dokle ne dođe ovamo najmlađi brat vaš. 16 Pošaljite jednog između sebe neka dovede brata vašeg, a vi ćete ostati ovdje u tamnici, pa ću vidjeti je li istina što govorite; inače ste uhode, tako živ bio Faraon. 17 I zatvori ih u tamnicu na tri dana. 18 A treći dan reče im Josef: Ako vam je život mio, ovo učinite, jer se ja B-ga bojim:
Hamiši
19 Ako ste pošteni ljudi, jedan brat između vas neka ostane u tamnici, a vi idite i odnesite žita koliko treba porodicama vašim. 20 Pa onda dovedite k meni najmlađeg brata svog da se potvrde riječi vaše i da ne poginete. I oni učiniše tako. 21 I rekoše jedan drugom: Doista snosimo krivicu za brata svog, jer vidjesmo muku duše njegove kad nas moljaše, pa se oglušismo; zato dođe na nas ova muka. 22 A Reuven odgovori im govoreći: Nisam li vam govorio: Ne griješiti protiv dječaka? Ali me ne poslušaste; i zato se evo traži od nas krv njegova. 23 A oni ne znahu da ih Josef razumije, jer se s njim razgovarahu preko tumača. 24 A Josef okrene se od njih, i zaplaka. Potom se opet okrene k njima, i progovori im, i uzevši između njih Šimona veza ga pred njima. 25 I zapovijedi Josef da im naspu vreće žita, a i novce što je koji dao da metnu svakome u vreću, i da im dadu brašnjenice na put. I tako bi učinjeno. 26 I natovarivši žito svoje na magarce svoje otidoše. 27 A jedan od njih otvoriv svoju vreću da nahrani magarca svog u jednoj gostionici, vidje novce svoje odozgo u vreći. 28 I reče braći svojoj: Ja dobih natrag novce svoje, evo ih u mojoj vreći. I zadrhta srce u njima i uplašiše se govoreći jedan drugom: Što nam to učini B-g? 29 I došavši k Jaakovu ocu svom u zemlju kaanansku, ispripovijedaše mu sve što im se dogodi, govoreći: 30 Oštro govoraše s nama čovjek, koji zapovijeda u onoj zemlji, i dočeka nas kao uhode. 31 A kad mu rekosmo: Mi smo pošteni ljudi, nikad nismo bili uhode; 32 Bilo nas je dvanaest braće, sinova oca našeg; jednog već nema, a najmlađi je danas kod oca našeg u zemlji kaananskoj;
33 Reče nam čovjek, koji zapovijeda u onoj zemlji: Ovako ću doznati jeste li pošteni ljudi: brata jednog između sebe ostavite kod mene, a što vam treba za porodice vaše gladi radi, uzmite i idite. 34 Poslije dovedite k meni brata svog najmlađeg, da se uvjerim da niste uhode nego pošteni ljudi; brata ću vam vratiti, i moći ćete trgovati po ovoj zemlji. 35 A kad izručivahu vreće svoje, gle, svakome u vreći bijahu u zavežljaju novci njegovi; i vidjevši zavežljaje novaca svojih uplašiše se i oni i otac im. 36 I reče im Jaakov otac njihov: Oduzeli ste mi - Josefa nema, Šimona nema, pa hoćete i Benjamina da uzmete; sve se skupilo na me. 37 A Reuven progovori i reče ocu svom: Dva sina moja ubij, ako ti ga ne dovedem natrag; daj ga u moje ruke, i ja ću ti ga opet dovesti. 38 A on reče: Neće ići sin moj s vama, jer je brat njegov umro i on osta sam, pa ako bi ga zadesilo kakvo zlo na putu na koji ćete ići, svalili bi ste me stara s tugom u grob.
(poglavlje 43)
1 Ali glad bješe vrlo velika u onoj zemlji. 2 Pa kad pojedoše žito koje bijahu donijeli iz Egipta, reče im otac: Idite opet, i kupite nam malo hrane. 3 A Jehuda mu progovori i reče: Tvrdo nam se zarekao onaj čovjek govoreći: Nećete vidjeti lice moje, ako ne bude s vama brat vaš.
4 Ako ćeš pustiti s nama brata našeg, ići ćemo i kupićemo ti hrane. 5 Ako li ga nećeš pustiti, nećemo ići, jer nam je rekao onaj čovjek: Nećete vidjeti lice moje, ako ne bude s vama brat vaš. 6 A Izrael reče: Što mi to zlo učiniste i kazaste čovjeku da imate još jednog brata? 7 A oni rekoše: Čovjek se potanko raspitivao za nas i za rod naš govoreći: Je li vam još živ otac? Imate li još braće? A mi mu odgovorismo kako nas pitaše. Jesmo li mogli kako znati da će kazati: Dovedite brata svog? 8 I reče Jehuda Izraelu ocu svom: Pusti dječaka sa mnom, pa ćemo se podignuti i otići, da ostanemo živi i ne pomremo i mi i ti i naša djeca. 9 Ja ti jamčim za njega, iz moje ga ruke traži; ako ti ga ne dovedem natrag i preda te ga ne stavim, da sam ti kriv dovijeka. 10 Da nismo toliko oklijevali, do sada bismo se dva puta vratili. 11 Onda reče Izrael otac njihov: Kad je tako, učinite ovo: uzmite što najljepše ima u ovoj zemlji u svoje vreće, i ponesite čovjeku onom dar: malo tamjana i malo meda, mirisavog korijenja i smirne, urme i badema. 12 A novaca ponesite dvostruko, i uzmite novce što bijahu odozgo u vrećama vašim i odnesite natrag, može biti da je pogreška. 13 I uzmite brata svog, pa ustanite i idite opet k onom čovjeku. 14 A B-g Svemogući da vam da da nađete milost kod onog čovjeka, da vam pusti brata vašeg drugog i Benjamina; ako li ostanem bez djece, nek ostanem bez djece. 15 Tada uzevši darove i dvostruko novca, uzevši i Benjamina, podigoše se i otidoše u Egipat, i izađoše pred Josefa.
Šiši
16 A Josef kad vidje s njima Benjamina, reče čovjeku koji upravljaše kućom njegovom: Odvedi ove ljude u kuću, pa nakolji mesa i zgotovi, jer će u podne sa mnom jesti ovi ljudi. 17 I učini čovjek kako Josef reče, i uvede ljude u kuću Josefovu. 18 A oni se bojahu kad ih čovjek vođaše u kuću Josefovu, i rekoše: Za novce koji prije bijahu metnuti u vreće naše vodi nas, dokle smisli kako će nas okriviti, da nas zarobi i uzme naše magarce. 19 Pa pristupivši k čovjeku koji upravljaše kućom Josefovom, progovoriše mu na vratima kućnim, 20 I rekoše: Čuj, gospodaru; došli smo bili i prije, i kupismo hrane; 21 Pa kad dođosmo u jednu gostionicu i otvorismo vreće, a to novci svakog nas bijahu odozgo u vreći njegovoj, novci naši na mjeru; i evo smo ih donijeli natrag; 22 A druge smo novce donijeli da kupimo hrane; ne znamo tko nam metnu novce naše u vreće. 23 A on im reče: Budite mirni, ne bojte se; B-g vaš i B-g oca vašeg metnuo je blago u vreće vaše; novci su vaši bili u mene. I izvede im Šimona. 24 I uvede ih čovjek u kuću Josefovu, i donese im vode te opraše noge, i magarcima njihovim položi. 25 I pripraviše dar čekajući dokle dođe Josef u podne, jer čuše da će oni ondje jesti. 26 I kad Josef dođe kući, iznesoše mu dar koji imahu kod sebe, i pokloniše mu se do zemlje. 27 A on ih zapita kako su, i reče: Kako je otac vaš stari, za koga mi govoriste? Je li jošte živ? 28 A oni rekoše: Dobro je sluga tvoj, otac naš; još je živ. I pokloniše mu se. 29 A on pogledavši vidje Benjamina brata svog, sina majke svoje, i reče: Je li vam to najmlađi brat vaš za koga mi govoriste? I reče: B-g da ti bude milostiv, sine!
Švi'i
30 A Josefu goraše srce od ljubavi prema bratu svom, te brže potraži gdje će plakati, i ušavši u jednu sobu plaka ondje. 31 Poslije umi se izađe, i sustežući se reče: Poslužite jelo. 32 I postaviše njemu posebno i njima posebno i Egipćanima koji objedovahu s njime posebno, jer ne mogahu Egipćani jesti s Hebrejima, jer je to nečisto Egipćanima. 33 A sjeđahu pred njim prvenac po dobi svojoj i najmlađi po mladosti svojoj. I zgledahu se od čuda. 34 I uzimajući jela ispred sebe slaše njima, i Benjaminu dopade pet puta više nego drugima. I piše i napiše se s njim.
(poglavlje 44)
1 I zapovijedi Josef čovjeku što upravljaše kućom njegovom govoreći: Naspi ovim ljudima u vreće žita koliko mogu ponijeti, i svakome u vreću metni odozgo novce njegove. 2 I čašu moju, čašu srebrnu, metni najmlađem u vreću odozgo i novce za njegovo žito. I učini kako mu Josef reče. 3 A ujutru kad svanu, otpustiše ljude s magarcima njihovim. 4 A kad izađoše iz mjesta i još ne bijahu daleko, reče Josef čovjeku što upravljaše kućom njegovom: Ustani, idi brzo za onim ljudima, i kad ih stigneš reci im: Zašto vraćate zlo za dobro? 5 Nije li to čaša iz koje pije moj gospodar? Zašto? On s njom i proriče! Zlo ste napravili što ste tako postupili. 6 I on ih stiže, i reče im tako. 7 A oni mu rekoše: Zašto govoriš, gospodaru, takve riječi? Sačuvaj Bože da sluge tvoje učine takvo što! 8 Eno smo ti donijeli natrag iz zemlje kaananske novce koje nađosmo odozgo u vrećama svojim, pa kako bismo ukrali iz kuće gospodara tvog srebro ili zlato? 9 U kog se između sluga tvojih nađe, onaj neka pogine, i svrh toga mi ćemo biti robovi gospodaru mom. 10 A on reče: Neka bude kako rekoste; ali u koga se nađe, onaj da mi bude rob, a vi ostali nećete biti krivi. 11 I brže poskidaše svi na zemlju vreće svoje, i razvezaše svaki svoju vreću. 12 A on stade tražiti počevši od najstarijeg, i kad dođe na najmlađeg, nađe se čaša u vreći Benjaminovoj. 13 Tada razdriješe haljine svoje, i natovarivši svaki svoj tovar na svog magarca vratiše se u grad. 14 I dođe Jehuda s braćom svojom Josefu u kuću, dok on još bješe kod kuće, i padoše pred njim na zemlju. 15 A Josef im reče: Što ste to učinili? Zar niste znali da čovjek kao što sam ja prorokuje? 16 Tada reče Jehuda: Što da ti kažemo, gospodaru? Što da govorimo? Kako li da se pravdamo? B-g je otkrio zločinstvo tvojih sluga. Evo, mi smo svi robovi tvoji, gospodaru, i mi i ovaj u koga se našla čaša. 17 A Josef reče: Daleko bilo od mene da učinim tako; čovjek kod koga se našla čaša on će mi biti rob, a vi idite s mirom ocu svom.
Post je objavljen 17.12.2006. u 23:07 sati.