Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/kkikka

Marketing

ŠTRAJK...HM, DA...

O da, bila je to tak predivna vijest - nema škole, profesori štrajkaju... Svima se na licima odjednom pojavio osmijeh i svi smo onak osjetili olakšanje. Jedino čemu smo se nadali bilo je da to ne potraje samo jedan dan, nego barem do kraja tjedna, ono, baš bi bilo zgodno spojiti si te ''male praznike'' s vikendom. I nadali smo se, gledali vijesti, pratili kaj se događa i još se malo nadali i stvarno - imali smo jedan jako lijepi dugački vikend. Da, imali smo 5 dana raja i sad opet sve po starom...
Prva pomisao koja mi je pala na pamet kad sam čula da štrajkaju bila je to da ću se konačno uspjeti naspavati, malo odmoriti i onak napuniti malo baterije za ovo kaj mi je još ostalo da Božića. Ali, na žalost, to je bila i ostala samo misao! Niti sam se stigla odmoriti, niti sam se naspavala (il me netko stalno budio, il sam nekud išla il ne znam kaj), a kaj je i najgore nisam niš napravila. Imala sam tak prekrasan plan kaj ću sve napraviti za školu, al i to je samo ostalo na riječima. Sve kaj sam napravila kroz ovih 5 dana, može se svesti na jednu jedinu riječ - NIŠTA! Napravila sam apsolutno ništa i sad sam sama na sebe bijesna jer imam tolko posla za sutra, preksutra i ostale dane, a ne znam otkud da počnem. Gledam tu sve papire oko sebe i samo i gledam, i gledam, i gledam... i nikak da ih primim u ruke i počnem nešto s njima! Hm, mogla bi napraviti koji brodić od njih, ždrala il nešto slično... to bi mi još bilo i najpametnije!
Evo, po ko zna koji put događa mi se ista stvar - uvijek sve odgađam za zadnji tren i onda bijesnim na samu sebe kaj nisam sve lijepo polako napravila i sad bi bila mirna. Joj, kad ja to ne mogu, kolko god da se trudim i pišem kaj ja više znam kakve planove koje ću ispuniti, i prije nego ih napišem znam da niš od toga - to jednostavno nisam ja! Kažu da se iz grešaka uči... E pa ja sam očito totalno glupa kad niš ne naučim... Tak je već godinama i uvijek jedno te isto, i tupim već ne znam kolko da ću to promijeniti, al jednostavno ne ide i gotovo. A kaj je najzanimljivije, na kraju mi sve relativno ok ispadne tak da... opet ću ja po svom (ma znam ja sebe)!
Ma sad ću ja sve lijepo laganini, pa kolko stignem, stignem. Neću se previše živcirati ni zbog čega, ionak sam si sama kriva za sve... Al kaj kad je meni tak lijepo u mom neredu, kaosu i gužvi - i to nitko ne kuži! Ja da imam sve onak uredno i na vrijeme napravljeno, pa poludila bi, bila bi izgubljena u svemu tome! Valjda sam se već previše navikla na sve ovo moje spetljano!

Post je objavljen 26.11.2006. u 18:55 sati.