Pregled posta

Al sam se napal'la, baš sam se napal'la...

Ah... Nedjelja... Soliram doma. Čudno da su svi negdje. Inače je to kod mene rjeđe nego psovke u Pape... Buraz se negdje trijezni, kod neke od svojih mnogobrojnih ljubavnica, Starci ošli na sajam stripova i poveli Wunderkind sa sobom a meni laganini uživancija...

Stariji buraz će doć doma. Jednom. On živi boemskim životom. Žene, alkohol, tulumarenje, spavanje...

Uf da je i meni prazna glava, da se i ja jednom pošteno odmorim... Poglete samo Tanju iz BB.... *Šta je to uragan?* Mislim a ne mogu je krivit. Kako bi cura znala šta je uragan, kad to nije vrsta droge... Mislim, em je glupa, em šmrče, em je djetinjasta, em nema pistojnosti... Danas sam saznala da joj mater dok ide na kemo terapije naravno dobiva svakave poglede i dobacivanja... Mislim, cura ne da je glupa neg daje novo značenje riječi GLUPA. Ubrzo će i u Anićevom rječniku pod GLUP/A stajati: vidi: Tanja BB.

E al ja nisam glupa pa za mene nema odmora

Znači, vako. Petak na subotu sam provela u Mochwari, bijaše Funky Night. Iđah sa Vedranom sa sela, njegovom sisterkom i frendom. Bilo je ludo naplesali smo se, nauživali, zajebavali, baš ona fizički iscrpljujuća, ali psihički opuštajuća terapija.

Naravno, ženske ko ženske, zujale smo okolo u potrazi za kvalitetnim mesom i ne mogu se požalit--- Naišla su dva pristojna mlada komada mesa. Malo smo se puno opalile i napalile ali sve u svemu,jedina akcija je bila buljenje i buljenje i buljenje . Uostalom, za osobu koja je ekšli u rodu s Vedranom čudi me da je curka još normalna al ima vremena...

(P.S. Ako se nakon objavljivanja ovog posta ne budem javljala, pretpostavka je da me Vedran sa sela umorio i hitio u rijeku. Molim svakoga tko bude imao ikakvih saznanja da o tome obavijesti policiju. Hvala)

Večer je manje više bila ispunjena podjebavanjima i zajebavanjima (u početku samo od strane mene i Vedrana prema.... hm, meni i Vedranu, a još i je i jadan Seljo Beljo bijo sav u paniki da mi se jezik neće razvezat malo više neg što je potrebno. Jer, naime, moj jezik ima tu osobinu da samo melje i melje i melje i sere i proizvodi male kolačiće gluposti... Ali opet jadan se uzrujavao bez razloga. Ja ne odajem tajne. Samo ponekad. Samo kad sam u društvu. I kad popijem. I kad se našmrčem.
aj sad za ozbač. Bilo mi ga je tak slatko gledat kak se jadan koprca u strahu da ću se izlajat, kad blesan još nije shvatio da ja samo zezam, al ne odajem .

Sve u svemu, vraćala sam se oko 4ujutro doma prema glavnom, doma bila u 5 (heh, 10 min nakon buraza) i budući da je Mochwara jedno hot hot mjesto s nekih valjda 50 stupnjeva u hladu, prvi put u životu doista sam osjetila kako je to kad cijediš znoj s kose. I tako, uletim doma, drito u kupaonicu i pod tuš a kad ono neš se sjebandus, nema tople H2O al ja ko ja, onak fuj fuj fuj i svakava ne idem u krevet, ma nema šanse, pa sam fino i kosu oprala u hladnoj vodi... ajd kad bi bilo šta u toj šupljoj glavi, možda bi mi i bilo neš al ovako...

Ma bilo je meni zabavno s Vedranom. Drag je on prijatelj. Samo će idući put on letit u Savu ako me opet bude zajebavao onak...

A što se tiče subote na nedjelju, e to je isto epopeja za sebe. Prvo smo Ricana i ja pišale od smijeha gledajući Borata, i izašle iz kina malo iza ponoći, da bismo čekale tram dugo, i dođe neki na kojem niš ne piše (svi prije toga su išli za Dubravu) i nakon deset minuta nesporazumijevanja s vozačem (možda je i on iz Kazahstana?) pita frajer di trebamo. Rekosmo mi, na Savski. Viče on, ide ide. Kad jebote mi na Remizi. A jesmo mu porodično stablo spominjale
i tako došepesamo nekako do Westina, a tamo matere mi mile, jedno 4 za Ljubljanicu. Pa reko u pol jedan u noći da toliko rulje ide na Ljubljanicu da su potrebna 4 trama u 20min...

I tako dok smo nešto prije 2 ure zalutale u Roko, tamo su nas dočekali N., M. i Đ.

Đ.-a nisam doživjela uopće. Nismo pričali baš, nešto onak malo. M. je spaljen u guzicu i lud, ima komentare da sam čak ja bila bez riječi, a još i N., pa kad su me prcali komentarima, provalama, zajebancijama štrajkala sam šutnjom. Heh onda im je bilo dosadno.... A tu me zezaju kak puno pričam. A šta ću sad jadna. Ne radim ja to namjerno. Malo smo plesali u Roku, čekali Plavu da ju spojimo s N., ja izašla van rashladit se (jer je temperatura negdje otprilike kao u MOchwari) i vidjela frendicu, mlađa je pol godine od mene, al je treba barila Portugalca od kojih 26-27 godina. Mislim zgodan je frajer ima plave oči i tipično ko svi Portogeži simpatičan je, zabavan, pametan.... Priča engleski dosta dobro, i ima rodbinu tam di sam ja odsjedala na maturalcu (znate, onaj lijepi pogled na ocean na slickicama koje sam prije stavila) i bio je s još jednim Portogežom, isto slatki, simpa, duga kosa , al što frajer spika hrvatski... Ko papiga je! I jako lako upamti riječ, izgovor... Ja na portugalskom znam samo reći HVALA, JEBI SE i ... ovaj.. muški, jelte, spolni ud

I tako ja kojih dvadesetak minuta, sve čekam da dođe Plava, jelte, treba priča portugalski, kad ono rulja ide van, Roko se zatvara.... Eno i Ricane, i M. i N. i Đ., a i Plava... Neko je ovdje lud a ovaj put to nisam ja.

frendica od Plave

I ajd Plava došla s dvije frendice, od kojih je jedna bila extremno ljuta i nabrijana jer su eto sat vremena putovale od glavnog do Roka. I Plava priča s nama, ove dvije svaka na svoju stranu, ja baš dobre volje i dođom joj, MA DAJ SE NEMOJ LJUTIT NA PLAVU, PA NIJE ONA NIŠ KRIVA ZA TO, ja sad oću sredit situaciju a ova brate mili malte da me nije spalila kad je počela rigat vatru ljuta ko da joj je Plava ne znam šta napravila, počela nešto drsko bezobrazno ljutito pričat, a meni se, jelte, živo jebe, samo sam željela smirit situaciju al ne ide.... I mi na bus, ušle one odvojeno, Plavoj žao šta je to tak ispalo, al kako sam se smijala šta su M. i N. dobacivali. Ma dečki su genijalni, malo možda brutalni u svojim šalama s obzirom na to da ih vidim prvi put al izdržala sam (uz, doduše, puno štrajka šutnjom. Mislim da su mislili da ne mogu šutjet duže od 3sek. Dokazala sam drukčije!! )

Završili smo u stanu gospodina N.: on, Ricana, M. i ja. I bilo je zabavno, M. je skinuo majcu da se presvuče, a Ricana i ja onako poganski buljile u pod a umirale od želje da škicnemo to tamnoputo dalmatinsko meso... Zgodan je frajer, i škicnula sam ipak malo

Došle smo doma u cik zore, negdje oko 6 i kusur, spakovale se za spavanac, pričale i utonule u carstvo snova... Ko zna, možda sam sanjala M. i njegove lijepe oči... mislim nisam se zaljubila, al smijem malo gledat



pozdravlja vas

YOURS TRULA

Napaljena seljančica


Post je objavljen 26.11.2006. u 12:28 sati.