... is not mine world... svakin danom imam sve veči osječaj da ovo nije misto za mene... gledam vani... svi ti ljudi oko mene su super divni savršeni krasni... ja nisam takav i to je to. ja sam čovik koji nema svog života, svakim danom mu sve više i više odumire... ono,,, dva dila mene... jedan bi se zabavlja provodija i to, a drugi dio oče bit sam... sam čitav život... ono...ma ubija me to... nije to podvojena ličnost, nego podvojeni osječaj ono sav moj život samo smetam drugim ljudima, samo ih sputavam u njihovom savršenstvu. Svi mi kažu da sam drukčiji da je super bit neobičan bolje nego običan. ma kurac je, užasno je to,, svi te gledaju ka nekog čudaka nešto,,, ja nisan drukčiji majku mu, samo taj samotni dio prečesto prevladava u mo životu... imam osječaj grižnje savjesti ako se imalo zabavin ne znan zašto,,, oču izač vani oču imat prijatelje nakon 3 razjebane godine u srednjoj školi, oču da se poštujem bar 1%...oču samo živit. oču da ljudi koje volim ne žive u brizi cilo vrime... oču se prominit ali ne znam želim li čitav JEBENI ŽIVOT SAN U DVOJBI... preveč je toga bilo oše u mom životu ne mogu preč preko tih stvari, ne mogu prestat razmišljat os smrti ne mogu ništa... i naposljetku svega... oču nekoga koga želim volit... znam ja koga, vpolim tu osobu svim svojim srcen,,, ali naravno, ko bi tija pričat sa menon? ko bi uopče tija dolazit u kontakt sa mnom? ovakvim luđakom... želin sve prebrisat,,, želin počet isponova,., makar triba umrit, makar triba vlastitom rukom razdirat nož niz vrat, oču opet probat iznova...
Post je objavljen 21.10.2006. u 20:57 sati.