Marketing
Skola me zivcira i naravno ne da mi se.Aj citajte obojeno..! I da imam 13. napokon. Kul. Hihi...Kad ce taj petak,da te opet vidim ja,lalala. Stvarno,kad ce?!Obrisao mi se dugacak post,pa mi se neda sve to opet. Ukratko...ljudi samo disite. Boo i buu
Uglavnom sam ukratko napisala u naslovu. Joj,sad sve ispocetka. 
Ne da mi se u skolu...I ne da mi se pricat o njoj. Ali polako se navikavam i znam da cmoram,tak da...Boli ME... Ja NE ZNAM KAK SAM. nAPORNO MI JE TO DEFINIRAT. jER NISAM NI TUZNA,NI SRETNA...sVE NEKaKO PO starom. iz trenutka u trenutak. Jucher je bio bljutav dan. Danas sam samo cekala da zvoni. Sutra je naporno,jer se budim u 7 u jutro,a dolazim iz skole oko pola 5. Pa josh glazbena....Ali ajd nema weze...
Ja...SaM malo nestrpljiva,malo raznjezena. Nemam snage za neke velike pothvate. To je valjd normalno,ali osijecham se mal isprano. I tak...Spavam. Zamislite. ne popodne,nravno. tO NE MOGU. nikad! Ali navecher,nisam se budila po nochi. Valjd mi je to potrebno...Zivim za vikende! Kad ec taj petak... IMAM i tad obveze,ali ipak... Mislim da je svima slicno. A da,za taj 13. rodendan. BIo je u subotu. PADAL JE KISA. BREJKA MI JE UPALA U BLATO. BILO JE JAKO FANCY...NISMA VIDJELA MIJU,SPAVALA SAM. I BOLILA ME GLAVA. O JEA,O JEA... hihi...Ma malo pretjerujem. Nije bilo bash tak loshe...Zapravo,osijecam se super sto napokon imam 13. Jer,iako godine ne utjecu na covjeka,bilo mi je jadno sto sam josh imala 12. I sad sam onak..velika...hehe...
Ma,mislim da je normalno sto se minjeam. Kao i svi. Opet sam imala jednu idjeu za post,a ispalo je spontano sve...a boli me...
Pa aj da napishem neka trenutna razmisljanja i to.Kao i uvijek,uostalom.:smail:
Obozavam jesen. Ok,ne obozavam...ali ju volim. Ne jer mi je rodosh,vech jer je jesen uspavana...I duboka. I pusta te da budesh ono sto ejsi. Nema potrebe da budesh u ljetnom ðiru,ili zimskom...ili kao u proljece,non-stop isptit...Naravno,pocela je skola i mal je bedirajuce,ali ju volim. Nemojte krivo shvatit,obozavam ja i ljeto i proljece pa cak i zima mi nekad ok. Ali u jesen pada kisa...I imash priliku za novi pocetak.
I svi vi,pogotovo stariji od mene,ako ste pre nekom odlukom ili samo razmisljate. U redu je imati cilj. Cak pozeljno. I divim se ljudima koji se trude ostvariti ga...Ali kad ste sami,kad zastanete. Ne zaboravite. CILJ ne opravdava sredstvo. izgubimo se u FAntazijama i zeljama. I spremni smo na puno toga. A cemu to? Cemu sve to. Cemu sve kroz sto rodesh da bi dosado do necega. Ja to cijenim,stvarno. I ponavljam,divim se iskustvima. Ali nemojte se opravdavat s ciljem... Sredstvo je vaznije. Duze traje. Ostvalja oziljke. Rane. I one vidljive i one duboke...Sredstvo...Sredstvo...
I tako sam ja na balkonu i nesh zujim. I pogled mi je uprt prema nebu. I vjetar me dotice,ikao gledam u neku zgradu sto se gradi...JA ju ne vidim. Skupljam koljena i sama sam. Samo ja i trenutak. Dishem. Udisem i izdisem. U svom malom trenutku...I sve se slaze na svoje mjesto. Jednostavno mora sve biti ok. En joy...Toliko od mene... Bye i boo...
...Zelim se popeti na zicu,popeti na drvo. Visoko visoko. Vidjeti vodoskoke i mostove...Svjetlo...i sjenu....
Post je objavljen 20.09.2006. u 16:03 sati.