Ode i ovo lito, prođe dok si reka "Jadro napolitanke". Okupala sam se jednom. Ukupno na moru bila 2 tjedna. Pih. A tako mi i triba kad cilo lito čekam posa, hodam, pitam, zovem, mejlam, pišem ponude...
Nikad ovaj moj biznis na zelenu granu. U ovom gradu baš i ne ide ljudima koji bi tili raditi. Nekako je lakše ako si na socijali, ako si povratnik Srbin, ako si Bosanac ili Janjevac, netko tko je u ovaj grad zalutao tko zna otkud. Da sam nešto od toga, ne bi bilo brige. Jedna međunarodna organizacija bi mi platila struju, jedna bi mi poklonila drva za zimu, jedna bi me hranila, druga oblačila, treća bi mi dala nešto džeparca nek' mi se nađe. Pa bi grad dao zemljište za kuću, netko opet materijal, netko... uglavnom, glavni problem bi mi bio oću li staviti žute ili zelene zavjese. Samo bi se takvim brigama okupirala.
Ko mi je kriv što sam rođena u Hrvatskoj, a nisam doseljenik iz nekog brdsko-planinskog kraja neke od susjednih nam zemalja? Ko mi je kriv što sam se udala za čovika iz Zagreba, a ne tipa sa stranim automobilskim tablicama i bilim čarapama? Ko mi je kriv što su mi se dica rodila u Splitu, a ne u Zenici?
Da je bar jedan član obitelji strani državljanin, ako ništa drugo, bar bi Crveni križ dovukao pakete ulja, cukra, brašna i sl. Ovako, ne da nemamo ništa od njih, nego im još i dajemo; prije je Psiho bio DDK, sad i ja išla da mi uzmu koju litru. Ako se koji jadni Bosanac bude vraćao kući iz Njemačke s novim Mercedesom i dogodi mu se nesrića jer psuje u sebi gvardijana što mu nije dao pržilicu uz onaj kompjuter što mu ga je nekidan dovezao, a slučajno ima nula pozitivnu, eto, da i ja učinim koje dobro djelo. Samo je šteta što triba biti bez ikakve boleštine kad se daje krv.
Post je objavljen 18.09.2006. u 14:14 sati.