Uzrujana sam. Zbog više razloga, ali onaj koji najviše boli je da što god napravila, kako god se ponašala, neki ljudi ni uz najjače reflektore nikad neće shvatiti u čemu je poanta. A ja je više ne mislim izgovarati naglas. Uzrujana sam, i bolje da me nitko ništa ne pita. Kad bih mogla zatvorila bi se u sobu i spavala i plakala i spavala ponovo. Ali, ne mogu, radni je dan. Dođe mi da sve pošaljem k vragu, baš mi danas to dođe.
Dodatak, nakon par minuta razmišljanja:
Sama sam si kriva kaj sam uzrujana. Tko danas čita misli? Uostalom, zašto ne bi rekla naglas? Osim zbog sitne činjenice da svaki put ispadnem budala!!!
Post je objavljen 12.09.2006. u 08:11 sati.