Danas je svečani dan za moj blog, Dan Državnosti ili tako nešto. Na današnji dan prije točno dvije godine napisan je moj prvi post. NIje bio baš nešto zanimljiv i napet, nije bilo ni baš previše komentara. Ali nisam se zabrinjavao, hrabro sam nastavio dalje pisati. Nekako sam prihvatio formu pisanja kratkih i zanimljivih događaja iz mog života ili osvrt na nekakav događaj, a sve to začinjeno vicem na kraju. Izgledalo mi je da je ionako previše gluposti, sranja i nesreće na ovom svijetu pa bi bilo zgodno barem nekolicini blogera koji zalutaju na stranice blog moga uljepšati dan, nasmijati ih i razveseliti. Čini mi se da mi to i dalje uspijeva pa i dalje pišem ovaj blog iako puno rijeđe nego nekad. Mnogi blogeri koji su me nekad davno posjećivali netragom su nestali, ali evo pojavili su se neki novi. Pa pozdravljam sve blogere, ma gdje bili. Dole ispod je moj prvi post. I naravno za kraj jedan vic:
Kaze Mujo:
"Jebi ga Haso nemeremo vise pit', nema para.."
Haso: "Jebi ga..nista onda..."
Snuzdili se oni i cube na klupi u parku. Odjednom sine ideja Muji.
"Brzo Haso ajmo u trgovinu."
Odu oni u trgovinu i kupe za tih zadnjih 20 kuna jednu kobasu. Haso rece Muji:
"Jebi ga Mujo sad tek nemamo para,sto cemo s tom kobasicom?"
"Nista ti ne brini, idemo u prvi kafic i samo slusaj sto ti govorim. Idemo mi u birtiju i kad treba platiti ja cu staviti kobasu u hlace a ti ces kleknuti i izvuci je kroz slic i pusiti kao da je kara i onda ce nas izbaciti iz birtije."
Odu oni u prvi kafic i piju, pa piju i na kraju Haso izvuce kobasu i pocne pusiti, gazda ih s gadjenjem izbaci iz kafica.
I tako oni sretni sto se mogu opijati obidu desetak kafica.
Na kraju kaze Haso Muji:
"Jebi ga Mujo, nemerem vise, bole me koljena a i usta mi se razvalila, dosta mi je toga..."
A Mujo ce njemu:
" A sto mislis kako je meni, izgubio sam kobasu vec u drugom kaficu..."