Uhati pas budnim ušima slijedi moje korake kako lagano, lijeno kuckaju kolnikom.. jer volim se raskomotiti. Pa me prati. I pazi na me dok mi ne dođe bus. Dobar mali uhati pas.
U ritmu kretanja velike kutije pune mehanizma ponovno se zaljeskala savska voda, nanizani redovi automobila na 'rotoru' I ponovno vrućina.
Ponekad nismo takvi kakve su nam misli, jer one se izrode tek kad se prepoznaju.. Ima ljudi knjiga I nanizanih serija koje u nama izazovu što ni neznamo da imamo,…..
Nije li to I dobro……..?
pa se promijenimo,a zapravo se samo otkrijemo.
Znači li to da mi već postojimo negdje nekakvi sasvim isformirani… sada se samo još moramo pronalaziti.
Da….mi negdje već jesmo kakvi jesmo.
Mi nekakvi već postojimo.onako konačni. Samo se mi sami ne prepoznajemo.
Onda to sve I nema neke prevelike veze s nama………kad smo tuđi.
Hi hi... što trekeljam
Dani će proći neminovno I hitro, ludo.. to je sigurno. Ali je nesigurno kakvi ćemo u tim danima ostati mi…jer to je ono što jedino mi određujemo…………….
Post je objavljen 28.08.2006. u 22:39 sati.