taj dan je poseban stoga što se više nikad neće ponoviti...ah..
daklem..prvoga dana mjeseca kolovoza, ujutro je sjalo sunce,
pa smo se me, myself and I, end maj direst yina odlučile zaputiti
na jarunsko jezero iliti zagrebachko more...
čim smo se smjestile , ljudi su polako počeli odlaziti s plaže,
vjetrić je polagano puhao, te se naoblačilo, ali mi smo ustrajale
u svom naumu, provesti dan na jarunskom jezeru..hm..tj,
u jarunskom jezeru..
ali naravno prvo smo morale proći nekoliko kušnja na koje vjerujemo
da nas je stavio himself olmajti...
kušnja nambr van: neka vumn je stalno plivala u (NAŠEM!!!) plićaku
i svaki put kad bi prošla osjetile bismo udar toplotnih valova..ali
nismo odustajale, vračale smo duplom mjerom...
kušnja nambr tu: u nadi da će naša savršena tijela dobiti nešto tamnije nijanse,
sunca nije bilo, ali mi nismo odustajale..čak smo u inat stavile sunčane naočale...
kušnja nambr čri: s naših predivnih savršenih noktiju ogulio se kvalitetan lak,
neznam na koju foru pa smo izgledale ko da smo kopale po blatu,
ali mi nismo odustajale..
kušnja nambr for: čekali smo da se ostali ljudi pokupe s plaže da bi se mogle
kupati bez gornjeg dijela badića, ali tih par ljudi nikako da odu..
no mi nismo odustajale, otplivale smo u dublje i svoj naum provele u stvarnost..
kad smo se vratile shvatile smo da smo same na plaži..yey..
ipak smo uspjele u naumu..
nakon nekog vremena dosadilo nam je, podhitno smo trebale kofi kofi,
pa smo i to učinile, pokupile stvari i sjele u obližnji birc..
i tako su počeli ovi memoari..
kada smo popile sve kaj se popit dalo odlučile smo se vratit u vodu..
baš kad smo pomislile da smo same, dva nenaočita mladića ušla su u vodu..
isss....primijetili su koliko se mi volimo pa su nas čudno gledali..
al kaj kad moj pumpkin i njen bunny nemogu jedno bez drugoga...
kad su se i oni pokupili, dosadilo nam je jer više nije bilo nikog kog bi
mogle otjerat..shmrc...pa smo se odlučile na tuširanje i put doma..
međutim , kad smo se otuširale, yini je naravno pala febjulas ajdia na pamet:
IDEMO NATRAG U VODU!!!...i otišle smo..a voda je nakon hladnog tuša
bila ko faking pishalina...
jedna od želja je bila da se kupamo po kiši, ali kiše nije bilo, zato smo
se stalno vračale...no ipak, usprkos našoj tvrdoglavosti kiše nije bilo
sve dok nismo bile već na putu prema doma..u nekoj pustari , bez kišobrana..
padala je ko iz kabla..bile smo mokre do kostiju...
pješačile(čitaj šetale) smo tako nekih 10min kad ono..ni manje ni više..
već ogromne ledene kuglice...iliti tuča..shmrc..
i onda smo kao spas (možda je to samo bila fatamorgana) ugledale
natkriven prostor i tamo se zbuksale dok se vrijeme ne smiri i dok se ne ocijedimo..
i naravno srkale smo zadnje dimove..
..to bi uglavnom bilo to..za moje zaostatke tu je yina(tu klik klik tu si d adr sajd of d stori)
Post je objavljen 13.08.2006. u 11:40 sati.