negdi san pročita, čuja... da oni koji piše čini to da isprazni glavu; da želi, poput male bebe, usnit prazne, slobodne glave..... ali kad si tup, glup, numb, sjeban, sam i (sve u svemu) prazan, zašto to i onda činiš... jedna jedina misao: vizualizacija misli koja bezveze udara u stijenke lubanje "kao muha u staklenoj posudi" (i ovo je već negdi zapisano, ne sićan se di...)
nisam slika
na zidu stojim
u staklenom sudu
duboko u vodi
vaaaaaaaaaaaaaaaaaan !
al
od silne želje
ostade
tek grimasa
Post je objavljen 05.08.2006. u 20:35 sati.