Marketing
rođenje, smrt , sprovodi...
kao što u naslovu vidite , svašta se desilo kod mene u posljednja 3 dana.
29.7. mama je rodila u 21 h u Osijeku u bolnici. prvi , Saša je izdržao samo 20 minuta. Mladen , on je odmah priključen na aparate.
tata i baka (mamina mama) su ih jedini vidjeli. mislim , vidjeli su Mladena, jer Saša je već bio u mrtvačnici.
kod kuće je atmosfera bila (a još i je) odvratna. svi smo se ponašali kao zombiji , hodali i buljili u prazno. tata je svakih sat vremena zvao bolnicu da vidi kako je Mladen. 30.7 je odgovor stalno bio isti : dobro. zapravo , to "dobro" je značilo , da srce još kuca. 31.7. baš na mamin i bakin (ovaj put tatina mama) rođendan , dobili smo drugačiji odgovor : Mladenu je gore! to veče sam samo plakala, uhvatila me temperatura i nakon tablete sam zaspala (a bilo je samo 22)
jutro , sam se probudila u 6! čula sam da je i tata budan (kad je bio u susjednoj sobi) i da je nazvao bolnicu. ovaj put je razgovor jako dugo trajao. kasnije sam čula da zove mamu i da joj kaže : Mladen je isto umro.
za mene se srušio svijet u tih par trenutaka! zašto sam ja tako mukotrpno radila sve te poslove kad su oni samo tako otišli?
zašto su me odmah napustili? zašto ih je Bog odmah uzeo nazad? samo sam zagrlila jastuk i počela plakati. ne samo od tuge , nego i od bijesa!
i stalno ponavljala zašto , zašto!?!??
njihov sprovod bio je nešta najgore u mom životu. 
na njemu su bili : teta , tetak , sestrične Sandra, Bojana i Biljana, stiko i strina, djeda, baka, tata i ja. svi smo plakali. najgore je bilo što me tata zadužio da slikam
.
imam par slika njihovih malih ljesova i gotovih grobova.
a jedino što imam od Mladena su 2 slike i 1 video zapis. a od Saše nemam , baš ništa!
slike vam neću sad pokazati, možda koji drugi put.
ova rana još previše boli.
ali ovo vam mogu reć: ako ti simpa otkaže spoj , starci zabrane da ideš na tulum stoljeća, brat/sestra ti napravi neku psinu , u školi dobiješ 1 ili nešta slično : to vam nije ništa!!!
najgore je kad izgubiš netkog ili nešta, a da nisi imao prilike da ga upoznaš , pružiš mu drugu šansu nakon svađe ili se pomiriš. ali , još gore je predati se i samo jaukati i žaliti.
treba opet stati na noge , i kreniti naprijed bez ozira koliko te to boli.
ja to pokušavam. ja sam lav (po horoskopu) i moram se dokazati. i oni su trebali biti lavovi , ali su bili preslabi za borbu za život. doktori kažu da su bili samo mjesec ili koji tjedan stariji , Mladen bi 100% preživio , a i Saša bi imao bolje izglede.
nikada neću zaboraviti njih , iako ih nisam upoznala , znam da ću uvijek kad mi bude teško sjetit se da je njima bilo teže.
sad, kad sam se malo smirila, shvaćam koliko mi je njihova smrt zapravo značila. u meni je probudila nevjerovatnu želju za životom. sada želim da živim život , a ne da on prođe pokraj mene. želim nešto postići, nešto ostvariti.
možda sada umirete od smijeha kraj svojih računala,ali znajte da će i vama biti tako kad vam netko umre.
oni kojima su se dogodile slične situacije sigurno imaju više razumjevanja samonom.
hvala vam što ste ovo pročitali.
hvala onima koji su ostavljali komentare,
ja napuštam ovaj blog. neću ga obrisat , samo prestati pisati dok se potpuno ne sredim i opet budem ona stara.
još 1 hvala svima
pusa
kiss
vaša
Tiky8
Post je objavljen 01.08.2006. u 19:54 sati.