Nikad nisam mislila da bih se mogla vratiti pisanju ovoga... Ovog zamornog, ali u isto vrijeme zabavnog sranja. Otišla sam iz neke vrste premorenosti svime što se događalo oko mene. Nešto je puklo u meni i nisam imala inspiracije. Nisam pisala, govorila puno, pa čak ni razmišljala. Jednostavno sam pustila neka život teče oko mene, a ja sam čekala svoj tren. Trenutak kada ću se izdići iznad sebe i opet krenuti. I eto me ljudovi moji. Radim, živim, družim se... Pišem, dišem, zaboravljam i prepuštam se struji.
Post je objavljen 14.07.2006. u 20:11 sati.