Dok kiša pada,
I vjetar stabla njiše,
U kamenu se krije srce,
Tako prestrašeno uzdiše.
Hladnoća ga zebe,
Sreća izdaje,
No bori se srce,
Kucati ne prestaje.
To srce veliko je poput oceana,
To srce ima snagu erupcije vulkana,
No samo tužno i dalje u kamenu čući,
Ono samo želi sreću,
Ono samo želi kući.
Post je objavljen 21.06.2006. u 16:59 sati.