Još tri dana.
Još tri dana pa će biti punih dvi godine kako je Sunce Mamino prvi put zaurlalo punim plućima. Nisam čula, pričali su mi. Ja sam inače nepopravljiva spavalica, tako da sam prespavala i prvi i drugi porod. A je bio smišan... nešto malo, žuto, irokez frizura. Mirna i tiha beba dok ne ogladni, što bi mu došlo odjednom, čim nanjuši majku svoju. E, nisam mogla virovati da mala beba može imati tako ogromna usta! Ništa ga nije moglo zeznuti da odgodi hranjenje i nastavi spavati, osim kad mu pustimo Rammsteina do daske. Cila zgrada bi se tresla, susjedi nam sigurno mamicu spominjali, a mali zaspi istog trena. K'o beba.
I tako. Još tri dana pa je rođendan. Možete ostaviti koju čestitku u komentaru, možete mejlati koji euro.. što god.
Ajte, bog!
Post je objavljen 20.06.2006. u 18:43 sati.