Ne,ne,ne...Nisam ja bila solista.Ti dani su prosli,i ostali da zive u mojem secanju na devedeste godine proslog veka...
Ovo je prvi koncert na koji sam otisla potpuno sama.Da je to bio koncert klasicne muzike,nista ne bi bilo cudno...Ali,koncert u SKC-u...?Hm...Na takve spektakle sam uvek dolazila sa nekoliko prijatelja,zajedno smo skakali,komentarisali za vreme koncerta ovo ili ono...
A sada...niko nije hteo da ide...ili nisu bili dovoljno zainteresovani,ili je u pitanju bio nedostatak novca...Meni je taj koncert bio "must".
I tako,odoh da kupim kartu,obukoh se kako prilici situaciji,nasminkah se isto tako,i krenuh.
Ispred SKC-a iznenadjenje...nisam ocekivala takvu raznolikost posetilaca.Samo trecina su bili klinci,heavy metalci.Bilo je jako mnogo starijih ljudi- licili su mi na neke muzicke kriticare,profesore muzike,novinare...Bili su tu i ljudi sa decom teenagerima.Sa zanimanjem sam posmatrala ljude oko mene dok sam se uz stepenice pela ka sali.
Nekako sam se ugurala u gomilu par metara ispred bine,i silom prilika bila prinudjena da slusam razgovor nekih klinaca koji su bili tik uz mene.Skapirala sam da su prva godina srednje muzicke skole,slusala sam sta polazu od predmeta,i u jednom trenutku bi mi zao sto i ja nisam krenula tim putem.Njima je sada divno,bave se umetnoscu,uzivaju...A onda mi je palo na pamet pitanje:"A sta sa takvom skolom?Sta posle zavrsenog takvog fakulteta?Rad u nekoj improvizovanoj baraci...?".Neka hvala...ipak je bolje sto od muzike ne zivim,i sto mogu da je volim i bavim se njom bez trunke gorcine...Al,ipak sam i dalje pomno prisluskivala sta ta deca uce u toj skoli.Imaju dobar ukus,cim su na istom mestu na kojem sam i ja :)))
Gase se svetla,izlaze cetiri prilike jedna za drugom,noseci violocela i hodajuci jedan za drugim,kao na pravom klasicnom koncertu...
A onda krece haos.Najezila sam se kada sam cula pocetak "Fight fire with fire",a uz "Master of puppets" and "Seek and destroy" na oci su mi izlazile slike Masinca na kojem sam devedesetih godina glumila visibabu...:)U sali je delirijim,ljudi skacu,vriste,shutka se tu i tamo pojavljuje po sred sale,momci na bini skinuti do pojasa,prave magiju...
Nijednog trenutka mi nije bilo tesko sto sam sama.Toliko sam se uzivela u ono sto slusam i gledam,da sam i zaboravila da nemam sa kim da prokomentarisem nesto sto sam videla.Na "Bittersweet" sam spontano vrisnula,i tek kada se lik koji je stojao ispred mene okrenuo,skapirala sam da sam mu vrisnula u uvo :) Ljubazno sam mu se osmehnula i izvinila onako u trku...
Prvi bis...Pocinje neka pesmica koja mi je poznata,a ne znam sta je.Muzicki srednjoskolci do mene odusevljeno skacu,a jedan od njih pocinje da peva glavnu temu...Ajoj...pa to je Bumbarov let...samo u heavy varijanti :)
Momci sa bine odlaze,publika vice "we want more",a momci se sada vracaju na binu obuceni,opet idu jedan za drugim,sedaju na stolice,zauzimaju pozicije kao da su na koncertu na Kolarcu,i sviraju cistu klasiku.U sali je tisina,a opet pozitivna energija prshti,ja gledam te momke koji su do malopre skakali po bini kao tipicni heavy metalci,sada brizljivo obuhvataju telima violocela,i njishu se polako dok sviraju kao pravi klasicni muzicari.Na kraju,uz gromoglasan aplauz,stali su pred publiku i poklonili se :)
Bez obzira sto su im se na rukama ocrtavale tetovaze,njihova suhstina je izbijala iz njih - jasno se videlo da su oni umetnici,visokoobrazovani gradjani,diplomci Sibelijus muzicke akademije,koji su toliko mocni,talentovani i toliko originalni da mogu da cine cuda...
I da me neko pita- bi li opet isla da ih gledam,odgovorila bih:"Prvom prilikom" :)
Post je objavljen 13.06.2006. u 15:27 sati.