Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/spuknuti

Marketing

emotivno-interesno kladioničarstvo

ne volim se kladiti. zapravo, zamrzio sam kladionicu i klađenje zbog uzastopnih sitnih neuspjeha...
a počelo je tako bajno i divno sa velikim oduševljenjem. kao klinac sam znao u novinama pročitati kako je neki englez dobio tisuću hiljada funti kladeći se na tronogog konja, kako je australac na utrki pasa pobrao lovu...i priželjikivao sam dan kad će na našim prostorima biti moguće takvo, rekli bi normalno, klađenje...
jer, do pojave prvih pravih kladionica postojala je samo sportska prognoza i bila je totalno bezvezna, mogao si imati 13.sticu ali ako je i ostalih 50.000 igrača pogodilo sve parove dobio si siću za uplatu sljedećeg kola...
i tada odjednom evo ih....psk, favorit, sporttip, stanleybet....i krenuo ja tu i tamo u sporttip i piknuo po 10, 20kn na neke "realne" kombinacije...no, ništa, nula, zero, pad....
razočarao se i tri godine nisam se ni jednom okladio...da bi muka bila veća svi oko mene su se kladili i sporadično dobivali...rekoh, jebe mi se, boli me racku, ja više neću...
ali, ne lezi vraže (ne znam zakaj se tak veli ali se veli), počelo je ovo svjetsko prvenstvo...
pripreme za moj odlazak u njemačku trajale su cjele kvalifikacije i bil sam sto posto ziher da ću godišnji provesti u dojčland. no tada se situacija komplicira, nemreš kupiti kartu na normalno, moraš ići u bubanj pa te izvlače, pa ovo pa ono, pa sponzori, pa traži veze...lud ponekad jesam ali glup nisam i odlučih - sve ili ništa....zovem malog susjeda u berlin, veli ne može kupiti kartu, probat će ponovo...probao i ništa...tada pada odluka...
računao sam i skupljao lovu za odlazak gore i cifra na koju sam računao bila je cca 300 eur po tekmi....dao bih sve za pobjedu naše repke i tak sam odlučil svaku njenu pobjedu proslaviti sa guštom...a gušt znači navijati cjelu tekmu, dobro se zajebavat sa ekipom, piti, plaćati runde, ići nekaj klopati prije poslje i za vrijeme tekme...i to ti dođe nekih 100-150 eur po tekmi....
ali, to počinje raditi prljava logika...što ako izgubimo, kakva je onda satisfakcija...što ako se u grupi ne plasiramo u osminu finala....i tada odlučim...
kladit ću se kontra domovine i to svaki put po stotku pa ako već i nedajbože izgubimo da bar nekaj love ostane...to će mi ublažiti tugu, za razliku ću si kupiti nekaj bezveznog kaj me veseli (pračku, nove gume za bicikl, novi gibbonijev cd, 512 Mb rama...)
sa stajališta pravog navijača to je totalno kretenski potez i njime gubim svaki emotivni kontakt sa stvarnošću navijanja...ali jebemumišamaloga bar s druge strane ostat će mi neko drugo zadovoljstvo......
gibam uplatit...

Post je objavljen 13.06.2006. u 09:09 sati.