Pregled posta

LJUBOMORA...

Jeste gledali jucer Sanja show??? Tema je bila dobro meni znana, LJUBOMORA!!! Bilo mi je neopisivo drago kad sam slucajno upalila tv i cula o cemu je rijec. Ja sam imala podosta problema (oni koji me redovito citaju znaju o cemu govorim) sa tom prokletom ljubomorom. Bilo je to prestrasno razdoblje za mene, dani muke, patnje i depresije. Sve do jednog momenta. Mozda se sve i moralo odigrati na taj nacin, mozda je sudbina tako htjela da ja nadjem ono pismo, i da konacno spoznam i shvatim neke stvari! Mozda je to imalo utjecaja na mene. Bila sam shrvana od boli, ljuta na cili svit oko sebe, prezirala sam dan i noc. I onda, kroz razgovor sa prijom i mamom (ljubim vas obe) sam shvatila da mi je vrime da potrazim pomoc! Smatrala sam da je mozda bolje da odem kod neke trece osobe koja je uz to i strucna, i da popricam o svom problemu. Tako sam i napravila. Otisla sam kod psihologa!!!!
Nikad necu zaboraviti tu zenu koja mi je toliko pomogla, njen smireni glas je mene doslovno hipnotizira. Dva puna sata sam ja sidila s njom i razgovarala, prepricavala joj sve dogadjaje, sve sto mi se desilo, sve sto sam prozivila, sve ono sto osjecam, sve svoje strahove.... apsolutno sve. Zena je bila ko andjeo... slusala me, prekidala, govorila mi di sam pogrijesila, a kad sam joj rekla da sam ja ljubomorna, ona me pitala na sta si ljubomorna; odgovorila sam joj na zene oko njega, na to kako im on tepa i pise svakakve porukice, u kasnim nocnim satima! Ona me pogledala i tiho mi rekla: Duso, svaka zena koja iti malo voli svog momka i koja ima iti malo pameti u svojoj glavi bila bi ljubomorna na te stvari! Niti jednoj osobi ma koliko ona bila neljubomorna ne bi bilo bas po volji kad bi vidila da njen momak drugu curu zove ljube, koke, da joj tepa, da je zove u kasne nocne sate. Vjeruj, ti si ljubomorna, al ne bez razloga! I nisi bolesno ljubomorna, kao sto ti on kaze!! (on mi je uporno ponavljao da sam bolesno ljubomorna) To je nesto sasvim drugo. U svakom slucaju, tvoja ljubomora je opravdana, a ti samo moras nauciti kako je kontrolirati!! Razgovor se tako otega na dvi ure... dvi predivne ure, di su mi se izmisale svakojake emocije, doslo bi mi da zaplacem, pa bi se nekako suzdrzala, pa bi se nasmijale...
Od toga dana, ja sam se totalno prominila. Njega vise nisam toliko zvala, nisam ga ispitivala, nista...a on...Njemu je dobro doslo... do dana kad sam pukla i rekla mu da vise tako ne mogu. Da, posvadjali smo se i pomirili. Od tada, od naseg pomirenja, stvari su znatno drukcije, puno vise razgovaramo (to je bila najveca stvar koju nismo radili prije), kazem mu odmah ako me nesto smeta, ne kupim u sebi, nasi susreti su postali drukciji, vise se osjeca ljubav medju nama, vise pazimo jedno na drugo... nekako ... sve se prominilo, sve je postalo kao da krecemo od pocetka. Mozda smo to tribali davno napraviti...tko zna... sad sam ja smirenija, ne pravim drame, ne histeriziram, ne postavljam milijun nepotrebnih pitanja.... A mozda je sve to zato jer vidim da se on trudi, al ono stvarno se trudi, iz dubine duse.... i pokazuje mi puno vise svoje novo lice... neko novo ja... I ja se trudim isto tako... jer za vezu je potrebno dvoje, ako se jedno zrtvuje, onda je red da se i druga strana zrtvuje i uzvrati istom jacinom,istom snagom, istom vjerom. Tu i tamo ga zezam, malo podbodem al samo da vidim kako dise, kako ce reagirati. Kad tako spominjem ta podbadanja, vidim da mu bude tesko, lice mu se odmah uozbilji,a u oci navru suze. Ne, ne radim to da ga mucim, ma kakvi, samo da vidim kako ce reagirati.... Ma mislim tko to ne radi. Sve je to sastavni dio zivota. Tako sada, ja, kao nova ja, i on kao novi on idemo dalje, trazimo svoju ljubav, trazimo svoj svijet, trazimo svoje mjesto pod suncem... I razgovaramo, puno razgovaramo...o svemu... i salimo se... i smijemo se...i rugamo se jedno drugom, i volimo se.... pazimo jedno na drugo...sve ono sta rade dvoje koji se toliko vole...sve to....Shvatila sam da sam grijesila sto sam ga toliko stiskala i nisam mu dala disati, al svoje sam greske priznala, pokajala se, odlucila ih ispraviti i puziti si neku novu priliku, odlucnija sam i cvrsca. A opet on je svjestan da je on puno grijesia,i konacno je shvatija da sam s razlogom dramila. Drago mi je sto je i on shvatija, drago mi je sto se ipak odlucija krenuti dalje nekim novim putem, sa mnom pod ruku, mi kao neki novi mi...ja kao nova ja on kao novi on.....

Jutros je otisa na brod..cak smo se i vidili na 5 minuta. Strasno sam ga zagrlila, i poljubila, bio je nekako bas privlacan i sexy. Jucer kad smo se nasli, izgledao je tuzno, u ocima su mu bile suze, njegovo lice je sakrivalo tihi bol. Pitala sam ga sto mu je, a on je samo mrdao glavom i govorija kako je cili nikakav, i kako se osjeca cmoljavo. Kako kaze, navika se na jedan drugi nacin zivota, i sada mora na brod... pa opet navikavanje na neki treci nacin... reka je i da mu je tesko, da cu mu nedostajat... a cilo to vrime oci pune suza... Gledala sam ga, i pokusavala dosegnuti do to boli.. Grlila sam ga i tjesila da ce vrime brzo proci, da ce ionako ako bog da, svaku vecer spavati kuci, da nije to tako strasno. Ja sam bila hrabrija. I uspila sam.. Al onda kad je sinoc doslo vrime kad ce svak poc svom domu, jako me zagrlija, poljubija, i tako me stisnutu drza uza se. Jedva se suzdrza da ne zaplace. I tako, evo jutros je otisa radit, a ja sam ga malo zezala da se sada cuva cura koje ce se motati po brodu, i da mi ne nadje neku drugu,a on bi samo iskrivija facu i reka: neman se cega cuvat, ja se cuvam za moju djevojcicu I neman sta ja trazit drugu, ja imam tebe i ti si mi sve!!!! Zlato moje najdraze


P.S.
Bas mi je drago sta ste komentirali jucerasnju pozadinu. Meni su se bas svidile one krestave bolje, pa ja rekoh idem staviti da vidim sta cete rec. Istina da se teze cita tekst, al stvarno je luda. Evo danas sam izabrala novu sliku pa cete mi rec jel van se svidja. Malo mi je dosadila ona plava, da mogu naci neku drugu scenu iz Prljavog plesa, stavila bi to... al ona me zasitila. Pa svakom dobro dodje malo promjene.




Post je objavljen 07.06.2006. u 08:06 sati.