Marketing
The djevojačko!
Bio je to simpatičan dan...Ja sam trebala solo ostad doma, čak je i moja malađa sisterica išla sa svojim društvom u kino. I tako se ja žalim sama sebi: JAO, SVI IDU NEKAM A JA SOLO DOMA SA STARCIMA. Moje društvo razišlo se po okolicama zagreba i dalje a ja čami doma, ali nije bilo tako... Moja me starija sestra izvukla van, doduše nije baš ona sama zaslužna za to. Naša Lela koja se udaje dosta je provodila vremena samnom i mojom starijom sestrom, znale smo izać van i satima pričale o svim temama koje smo se tad mogle sjetit. Seka ju je samo pitala mogu i ja s njima i stvar je bila rješena!
Našu je Lelu taj dan moj stric došao probno našminkati i mi se kokošetine sve skupile: DA MI VIDIMO KAK BU TO IZGLEDALO. Svi smo bili kod seke u stanu i posuđivale šminku dok su dečki bili na legendarnoj utakmici
DINAMO : HAJDUK
Nakon što su se vratili dečki otišli na momačko, a mi cure ravno u Quin na živu muziku i naravno naš prijevoz DRAŽEN (Dado) I NENO (poznatiji kao mali perica ili samo PERO 
).
Samo kaj smo došli već smo bili poznati. Svirači su hvalili: SAMO ZA DRUŠTVO U KUTU... Nakon što su PERO I DADO otišli ostale smo samo mi žene (kako ko, hehe)
Kako je večer odmicala naručile smo jednu pjesmu za našu dragu Manuelu. Dali smo 50 kuna za pjesmu Željo moja. Naravno ko je išo naručit nego ja:
JA: Mogu naručit pjesmu?
ON: Možeš pričekat samo malo!
JA: Šta?
ON: Samo malo pričekaj!
JA: Kaaaaaaj?
SEKA me povuče i kaže mi na uho: Reko ti je samo malo.
I ja pričekam par sekundi i on me pozove!
ON: Možeš sad doć.
JA: Jel možete odsvirat ŽELJO MOJA za našu MANUELU koja slavi djevojačko.
ON: Šta?
JA: Jel možete odsvirat ŽELJO MOJA za našu MANUELU koja slavi djevojačko.
ON: A kaj se slavi?
JA: Djevojačko...
ON: Koju pjesmu da joj odsviram?
JA: Željo moja!
ON: To je će bit sad na kraju seta!
JA: Kaj?
ON: Ma niš!
I dam mu 50 kuna. Cijelu su večer svirali ZA CURE KOJE SLAVE DJEVOJAČKO, ZA CURE U KUTU...
Svaka nam je pjesma bila posvečena, a cuge je bilo u potocima.
Kako smo stalno plesali u sali je bilo toliko vruče da smo umirali, a vruči su pogledi frcali sa svih strana. Naša kuma Snježana iz Muinhena, kako bi to ona stručno rekla (poznatija kao KATICA ili BARBIKA) odlično nas je zabavljala, Lela je čak plesala na stolcu, bilo je i umornih trudnica, zatim moja kuma, seka i Keti koje su zajedno samnom neumorno plesale.
Svirači su nas i dalje hvalili, mi smo se preselile bliže k njima gdje sam ja samo pogledavala preslatkog harmonikaša. I nikad neću zaboraviti kad mi je odvratio ovim riječima u toku pjesme preko mikrofona: SAMO ZA PLAVUŠU...
Kasnije su se dečki pridružili nama curama, e tek je onda počeo pravo dernek ludilo, po 10. su put naručili šampanjac, kolko su ga puta odsvirali čudi me kaj nije ishlapio. Nakon što je prošlo 3 svi smo se preselili k seki i šogiju u stan i nastavili ludovati...do jedno 10 kad smo svi otišli na kavu u TOMI. Tada su naša Lela, kuma i Boris morali ić jer je kuma išla za Njemačku, a Pero je trebo ić s njom no sprečavalo ga je nešto: NE BI U DETALJE!!!
Seka i ja ostale smo budne a šogi je odspavo jedno par sati jer nas je čeko put. On nas je vozio u Moslavinu na nastavak fešte, no to čemo u nekom drugom postu!
Post je objavljen 25.05.2006. u 17:57 sati.