Pregled posta

Ovo mi je škola

Eto, nisam bas mislio, da cu pisat novi post, ali u zivotu se sve drugcije svrne nego covjek ocekuje. Moram se vam zahvalit za sve komentare koje sam primio. Drago mi je da ste citali, ma da nisam toliko pisao sto bi stvarno ocekivao, da cu otkrit svjeti gral (vrlo popularna rijec u zadnjem vremenu, pa je moram i ja koristit ) nego vise zbog toga, da se nekome ispricam, da zapisem moju ljubavnu pricu… Takvih prica ima nebroj na svijetu i isto bismo mogli reci za ove blogove. Ali moja je posebna (tako kako vasa, nadam se) i najvise mi znaci.

Postao sam zavisan od bloga zadnjih par dana, poceo sam ga provjeravat i citat cak i na poslu, nesreco ja! Ali prica sa blogom se je pocela dosta neduzno. Prije nekih tri tjedne dana sam slucajno usao na blog romanticne duse, koji mi je bio prakticno jedan prvih blogova, koje sam vidio u zivotu, ali sigurno prvi hrvatski… i odusevio sam se nad njezinim pisanjem… Da ne bih dalje o detajlima… otvorio sam i ja jedan blog, cisto tako da vidim kako izgleda. I sledeci dan, vraga vec komentar… I nista nisam napisao! Pa si mislim… mogo bi i ja nesto napisat… cisto tako, da “ne bude sajt prazan” i da malo vjezbam ovaj hrvatski. Opisao sam jedan susret sa Njom… i Ona je bila izvor moje inspiracije sve do sada. Kad mi cure komeniraju da neznaju backgrounda, se odlucim da ispisem sve po redu… od A do Ž.

Sada neznam sta bih. Planirao sam vec, da zakljucim sa ovim… Nisam ja bas blog covijek, nemam konstantno potrebe da se ispricavam, niti mi nije toliko dosadno u zivotu, ali nekako volim to incognito interaktivnost o intimnim stvarima koju nudi blog. Eto, cini mi se, da cu ipak napisat nesto svake toliko vremena, ako budem imao ista pametnog za rec.

Da dovrsim ovu pricu s Njom. Sada se nalazimo u statusu quo. Ne pricamo bas... Ali ipak trebam podvlacit nesto. Nije bio problem ove price kako srediti stvari medju nama, nas dvoje smo svoju pricu vec zavrsili… Problem je bio, kako sredit stvari sam sa sobom. Kako naci snagu da se sakupis, da postavis principe, za zadrzis ponos i samopostovanje… i u tome ti tesko moze iko pomoci, zar ne? Necu vam vise smarat s time, sve previse ima na blogovima takvih jadnika, pateticara koji ne znaju sta sa sobom… tko voli citat takva sranja?!? Necu ni ja sam! Za kraj… ne mozem reci nista bolje, nego da citiram ovu legendarnu: