Ovako,... u subotu sam otišla na piće s najboljim frendom od mog miceka,...sve je bilo super dok mi on u jednom trenutku nije zagrlio reko je kao da mu je hladno i da će se ovako grijat, samo sam ga pogledala i kasnije se pomaknuo, no nakon nekog vremena počeo me ljubit po vratu, ja sam ga odgurnula, no on me stisnuo sve jače, htio me na silu poljubit,...ja sam mu rekla da se makne no on nije reagirao, samo je reko:ajde, neće niko saznat, ja neću nikom reć...no bez obzira ja sam ga uspijela odgurnut i rekla sam mu da oću ić doma...On me samo pogledo i reko sorry...Tada smo se dogovorili da za to nećemo nikom reć...No ja više nemogu šutit,...sve više i više me proganja sama ta pomisao da ovaj moj slijepo vjeruje svom frendu, da bi za njega napravio sve a da ubiti njegov ˝NAJBOLJI˝frend toga nije nimalo vrijedan...Sama sebe krivim što sam uopće pristala ić na piće s njim, da sam rekla da neću do ovoga nebi ni došlo...Sva sreća pa nisam pristala ni na što...Bojim se reć ovom svom miceku zato kaj mi možda nebi vjerovo, bojim se da ne pomisli da ih ja želim posvađat, ne želim ja biti ta zbog koje bi oni uništili dugogodišnje prijateljstvo...A s druge strane nemogu dopustit da moj micek živi u uvjerenju da ima super frenda, jer pošto je taj njegov frend spreman bio napravit i ovo, ko zna gdje bi ga još uspio zajebat jer mu ovaj fakat mu ovaj slijepo vjeruje...Ja sam se prije par dana pomirila s dragim napokon(nisam vam stigla javit), i nismo se još ni praktički oporavili od prekida i sada opet ovo...Dajte mi pomozite, dal da kažem miceku za ovo kaj je bilo pa makar riskirala da opet ostanem sama, ili da šutim, pravim se koda ništa nije bilo i gledam kako on misli da ima iskrenog frenda...kaj da radim ljudi?!hitno...
Post je objavljen 01.05.2006. u 19:01 sati.