idem ja tako ulicom i naletim na jednu žensku. kažem ja njoj... ovako ja njoj kažem... baš ovako ja kažem njoj... slušaj ti žensko što isto ideš ulicom ko i ja. ja tebe gledam i divim ti se i tražim jednu takvu ko što si ti. imaš sve što treba jednom momku ko što sam ja. pametna si, duhovita i ljepa, pitam se, kako li se samo zoveš... šuti ona... ne gleda me čak, nastavlja hodati. ja krenem za njom i uvatim ju pod ruku. kažem ja njoj mogli bi na kavu i popričat malo o cijenama nafte ili o bandijevima ili o nekoj drugoj socijalnoj temi. ona se otrgne. ja stao pred nju. reko: a jesamtigajde! ja sam davor, druži se sa mnom, a ona se opet otrgne, izvadi nešto iz svoje torbice, baci to na pod i nestane iza ugla. skužim da je to posjetnica. na kojoj je pisalo: INSPIRACIJA d.o.o.
poruka: inspiracija je ko žena... ne moš s njom...
(autorov osvrt na post: ovaj post je napisan bacanjem gluposti iz glave. piso sam bez ikakve ideje kako počet i kako završit)
Post je objavljen 30.04.2006. u 12:59 sati.