Ne nosin se dobro sa ulogon glasnogovornika i sad znan da nikad ne bi mogla obavještavat sa lica mista. Ne ide mi od ruke prenošenje vijesti. Ovi put lipih. Ma ni ružnih, to me je išlo još i gore.
Uglavnon, sritna san ka prase. A uskoro ću tako i izgledat jer moj struk svakin danon sve više nestaje. Nije da san dosad patila od toga, a sad je ipak već nekih 60ak dana kasno za razmišljanje o modnoj pisti. Ili aktivnon sportskon životu. Nekako me (da kucnen u drvo, prigrizen jezik i prikrstin se) ide u zadnje vrime i bojin se da bi mogla i na bingu dobit. Kad bi ga igrala. Oduševljena san ali ne pari tako. Najčešće san nervozna u 3pm. I sve me češe! Kaže dermatolog da mi se organizam tako nosi sa novonastalon situacijon. Izljevima češanja i crvenila? Napadima nervoze? Neš ti organizma. Baš ženski podnosin život. Nekad san tužna. I plačljiva. Ovi oko mene se ne boje za moje, već za svoje živce. Sestra je najavila da doma neće doć dok mi se hormoni ne smire. Ali je zato već poslala prvu monturu za divlje dijete kakvo očekujemo :-)
I tako. Sritna san. Stvarno jesan. Trenutno se to i vidi. Trenutno. Za po ure ko zna...
Post je objavljen 23.04.2006. u 16:46 sati.