Marketing
Dr. Blokche
Empatičnost kao nešto pozitivno u smislu da suosjećam sa drugim ljudima nikad nisam znala obuzdati na taj način da kroz to suosjećanje tuđu nesreću, nezadovoljstvo, neraspoloženje ili najobičniju bezvoljnost ne prenesem automatski na sebe. Pod drugim ljudima podrazumijevam one koji su mi dragi i bliski. Mogu suosjećati s nekim tko ima jako težak život, ali neće me to pogoditi na jednak način kao da se radi o nekom tko mi je blizak. I to je u redu i normalno valjda.
Nenormalno je što ako mi je netko jako drag onda smatram da moram imati recept da makar malo pomognem ako je taj netko nesretan na bilo koji način. I ako taj recept nemam postajem i ja nesretna. Nema veze što je nečije ponašanje uvjetovano sa milion razloga s kojima ja možda nemam nikakve veze. I što ja u tom trenutku nisam bila neraspoložena. I što realno gledajući ne mogu pomoći. Takva sam i gotovo.
Empatija mnogima nedostaje što je opet drugi problem. Ne možeš biti okrenut samo sebi i uopće ne sagledavati kako je nekom drugom. Možeš, ali onda ćeš vjerojatno biti sam. To postavljanje u tuđu kožu je zapravo osnova svega. Da se svatko potrudi staviti na trenutak u tuđu kožu izbjeglo bi se puno nepotrebnih sukoba i povrijeđenih.
Uz sve navedeno dolazi valjda u paketu i sposobnost slušanja i iskorištavanje drugih na taj način da im služim kao dežurni savjetodavac i dežurni slušač. Što je opet u redu ako se radi o dragima i bliskima, a najčešće jako zamorno kad se radi o onima drugima. Da ne kažem da me već prozvaše Dear Blokche.
E pa Blokche svečano objavljuje da ide na godišnji i zatvara ordinaciju na duži period. Od sad se bavi isključivo svojim problemima, a radi na tome da dostigne razumnu dozi empatičnosti.
Post je objavljen 11.04.2006. u 03:41 sati.