Dobro jutro!
Javljam vam se iz ekipi poznate učionice E05. Teta Goga u D01 predaje nešto o izborima, stoga sam odlučila uhvatiti ovo malo vremena za napisati jedan postić. Sinoć smo bili u Dnevnom boravku na studentskoj. Bilo je dobro. Ma zapravo, meni je bilo super izuzmem li to da sam bila dosta umorna. Zahvaljujem kolegi Maroonsu na značkici hrabrosti. Rekao mi je sinoć nekoliko zanimljivih stvari (ništa nova, sve je to Festina od prije znala). Kao prvo to da sam u principu sretna osoba, i sa tim se u potpunosti slažem. Od kada sam u Dubrovniku uistinu sam presretna, i mislim da se to da primjetiti. Uostalom, zašto nebi bila sretna; zdrava sam, živa sam, moji roditelji se dobro slažu, s sekom se isto tako super slažem, družim se i zabavljam. Zapravo imam sve što mi treba. S strane gledajući mogla bi danima plakati za onim što nemam, ali nije moj stil, ja se radije čim prije dignem, stresem prašinu sa sebe i jurim dalje polako. Đuro Benić je rekao; Nema toga što mladi čovjek ne može! I ima pravo! Ali..
Oni koji me bolje poznaju znaju za moje kočnice. Ima ih više. Sinoć sam uistinu pokušala biti opuštena, ali nije baš tako lako. Mama me nazvala u 21:40, kaže da nije dobro, da se ne može pomaknuti, da je bila na hitnoj. Dali su joj nekakvu injekciju da je prođe, ali nije pomoglo. Sada leži doma. Zadnjih 5 dana samo o tome razmišljam. Htjela bih biti kraj nje, jer znam da je po čitav dan sama tj. sa tatom koji nešto radi oko kuće, sestra je u školi pa na praksi. Bojim se da joj se nešto ne dogodi. Neznam kako bih to podnijela, jer sam to već jednom doživjela, imala sam 7-8 godina, i u kasno popodne čula da je mama nastradala, te da je prevezena u bolnicu, kao što vidite, agonija još traje, a ja ne mogu da se ne brinem. Ipak je to moja mama. Izgubila sam jednu osobu koja mi je bila druga majka, i to sam na svoj način preboljela. Sada znam da kada imaš zdravlje, možeš sve!
Post je objavljen 05.04.2006. u 08:57 sati.