- Gospon magister! Ojte malo sim!
- E, dobar dan gospon Dragec. Kak ste kaj?
- Super! Čujte, ste čuli da f Ameriki jen Amerikanec hoće oženiti kujsu? Pesa, kužite? I to službeno, prek suda..
- Čuo sam nešto. Znate, meni je to malo..
- A zakaj, molim vas lepo? Pa kaj ljudi kaj voliju živinu nemaju baš nikakva prava?
- Da, gospon Dragec, ali ja sam čuo da dotični gospodin želi oženiti psa jer je svom ljubimcu pokojna gospodarica ostavila oko 20 miliona dolara...
- A kaj ima veze? Pak smo ljudi! Ak čovek hoće oženiti pesa ili puru kaj to ima veze? Di su tu ljudska prava? Di je tu, kak veliju, tolerancija društva? A di su tu i prava jadne živine..?
- Gospon Dragec, nije vam to tako jednostavno. Treba donijeti zakonski prijedlog o registriranom partnerstvu i sve to skupa ozakoniti. Onda, tu se postavlja pitanje usvajanja djece.. i niz, niz drugih pitanja.
- Pa kaj? Zakaj neko ne bi oženil naprimer ofcu i usvojil normalno dete? Dobro, sigurno ta ofca ne bi išla detetu na roditelske zestenke al...
- Susjed, malo ste se zapetljali. Nije vam to samo tako...
- Nije? Bute vidli! Za deset let ljudi buju se ženili i za bukve...A i ja, bolje da sem se oženil za pauka nek za onu moju...
- E, da. Tako vam je to, susjed. Demokracija, pravo na odabir, ljudska prava, znate.. sve to skupa...
- Je, je. Nego, pustimo kujse. Bi si vi spili z menom jenu jabukovaču, gospon magister? Domaća je, kak cekin...
- Ne bi sad, hvala vam. Idem na katastar srediti neke papire.. Doviđenja, gospon Dragec..
- Je, onda bok, gospon magister.. doviđenja...
Post je objavljen 31.03.2006. u 22:06 sati.