Bila sam sinoć vani. Kao što naslov kaže, još uvijek sam pod dojmom. Čega? Polako. Slijedi jedan duži zbrčkani post. Da ne bi bilo "nismo znali". Ali, ja sam pod dojmom i moram si to pribilježiti.
Već iz kuće sam izašla pod dojmom alkohola kojeg mi je sinoć (čudno) trebalo malo.
Poznati klub u Zg-u.
After jednog trenutnog događanja.
Sve vrvi manekenkama.
Da li moram reći da to podrazumijeva i pedere? Naravno. Opterećuju me. Uzrujavaju.
Cuga. Šank. Đir. Čaga. Bla bla. Poznata ekipa. Standard.
Dozvolili su ženi da pušta muziku. Loša joj je muzika.
Sjedim. Ne dosađujem se. Zujim okolo. Zabavlja me sve to. Svi na b. Pasalo bi i meni večeras. Kaj ću kad sam mazohist.
PREOKRET!
Tip do mene mi nazdravi. Lupim njegovu čašu sa svojom pivom (u boci). Čini se normalan.
Prošla je koja minuta.
Tip do mene: Jesi za pljugu?
(Kaj?! Molim?! Jel to on spomenuo pljugu?!)
Ja: Jesam, ali mi je korizma trenutno.
On: bla bla
Ja: bla bla
Onda niš.
Prošao je koji trenutak.
Trknem ga.
E, a di si ti mislio riješiti tu gu?
Tu.
Tu?! (šokirana) Sad?!
Da.
Hm... Ma, znaš kaj? Ak ti tu sad spiksaš pljugu i zapališ ju, jebe se meni za korizmu. (ipak bi to bila jedinstvena situacija)
Njegov frend (isto se čini ok): bla bla
Ja: bla bla
... pljuga mi je u ruci. Ne vjerujem da OVDJE pušim.
Ubila me pljuga.
Ak mi je prije bilo dobro, sad mi je fenomenalno.
Više ni tetke ne doživljavam.
Sva sreća pa je muzika još uvijek loša. Popizdila bi da me vuče na čaganje, a ja se nemrem pomaknuti.
Tip do mene, njegov frend, moja frendica (nije prekršila korizmu) i ja: bla bla.
Moram do WC-a.
Mimoilazim se s pijanom manekenkom (x 25 puta). Vjerojatno nisu sve samo pijane.
Bmk. Ja sam high.
Zakačila me jedna od njih s petom. Poderala mi je čarapu. Tuka! Bar bi ona trebala znati hodati.
WC.
Kokošinjac. Gužva.
Kokice: ko ko kokodak. (skužim da su Dalmatinke).
Hoće li to više?!
Kokice: aaaa eeee aaaaeee (Splićanke?)
Na redu sam. Gotova. Izlazim.
Fk samo da više ne moram slušati to zavijanje.
(isprike svim manekenkama i splićankama, ali bila sam high)
Vraćam se.
Svira "like a virgin". Dobar rmx.
Da, više ne pušta žena muziku.
Opet neka dobra stvar.
Čagam malo. Onoliko dugo koliko sam bila u stanju održavati ravnotežu.
Jebale me previsoke štikle. (ma, znam da nije do štikli)
Dečki odlaze. Uzimam broj. Ok su. Ne u seksualnom smislu (mislim, zgodni su, ali ne moj tip, nebitno). Guba su mi.
Evo rezident DJ-a.
(mala digresija: prije par mjeseci nastupao je tamo jedan poznati svjetski DJ, meni osobno jedan od 5 najboljih; pošto ja uvijek davim DJ-e, tog sam žicala da mi pošalje neki svoj set ili album; bilo kaj; bitno da imam; poslao je CD, ali ga rezident uporno zaboravlja)
Di je moj CD?!
U autu.
Ajde po njega!
Vraća se. Ima CD u ruci!
CD mi je u rukama! Onak, fini zapakirani ORIGINAL.
Volim i rezidenta. Znamo se već koju godinu i kad pušta muziku po svojem izboru (i koji put po željama moje frendice i mene), super je. On mi je definitivno u top 5.
(ovo je bilo ulizivanje za slučaj da čita blogove i prokuži me, hehe)
Dečkima je ostala kutija s kubankama. jebe mi se za kubanke, ali patim na kutije.
I tak odlazim doma punih ruku. Pod dojmom večeri, cuge i pljuge sam sretna kao malo dijete.
Za redovite čitatelje: roba je kvarljiva, nije zakonom zabranjena, kontakt je uspješno uspostavljen, pregovori su u tijeku.
Post je objavljen 25.03.2006. u 15:32 sati.