Dva tjedna ostatka ispitnog roka odlučio sam zaradit koju paru, pa sam se javio mojim prijateljima od ljeta koji su me objeručke primili. Situacija u firmi je ista, ZZ Pep mi je uvalio posla preko glave. Odmah prvi dan. Para mi se da sutra neću imat što radit. Ma hoću, ovdje na konavoskoj vjetrometini uvijek ima posla.
Položio sam politiku s dobrim uspijehom. Mnogi su iznenađeni "slabim" prolazom, s obzirom na zalaganje i zanimanje na satu, al ja sam vrlo zadovoljan. Jedan ispit manje na repertoaru. Idemo dalje za iste pare.
Jutros sam čekao autobus za posao u 6, na predivnoj temperaturi od -4, naravno uz neizostavnu jaku buru. Istinsko iskustvo, doista. Sibir u Dubrovniku. Sreća da je moj kaputić burootporan, a imao sam i gorteksice koje baš fino griju. Izgledao sam zabundan kao terorist. I još nabio USB-player u uši, za dobro jutro. Najbolji trenutak je bio kad sam počeo cupkati na hitiće iz osamdesetih trčeći uz cestu(toliko mi je bilo hladno!). Sreća nije bilo publike, osim jednog olinjalog kučka koji se samo pospano iskesio i okrenuo glavu.
Moram bit iskren da sam se nadao možda imat koji dan slobodnog, al kad vam banka sjedne na račun, baci vas u minus, pitanje je imate li izbora. I to ne bilo koja banka, već OTP banka, bivša Dubrovačka. OTP, za one koji ne znaju, znači Otimačina, Teror i Pljačka. Sapientis sat!
Post je objavljen 07.02.2006. u 14:05 sati.