Za mnom ostaju putevi dugi
U jedno srce tuga i radost je stala
Ti neznas kako je zivot lep i ruzan
Hildo moja, devojcice mala
Kako si lepa, ljubim te njezno
Na tvoje lice pada moja sjena
Danas si devojka sto bezbrizno zivi
A sutra mozda nesrecna zena
Nekad bi hteo pobeci nekud
Al imam snage s' sobom gospodarim
U meni kuca srce malog djecaka
Iako osjecam da polako stari
Sve moje pjesme poklanjam tebi
Slusaces ih s tugom, uplakana lica
Ti neznas ko te je volio od srca
Reci im slobodno COVEK LUTALICA
Ovo je pesma jednog coveka lutalice, koji se osecao kao ja sad, davno, tacnije 1978. godine.
Post je objavljen 28.01.2006. u 14:48 sati.