Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/brandnewgirl

Marketing

Igrajmo se uloga - Nije teško biti fin

(Ne bi sad o predrasudama, o tome drugi put. Mada, ovo ni nije predsrasuda, ovo je ultimativna istina…. Nisu panduri najglupilji i najsujetniji, titulu ubedjivo odnela njihova podvrsta- obezbedjenje. I to, obezbeđenje jedne Beogradske bolnice...)

Natero me život ovih dana da posećujem jednu bolnicu. Problem se javlja onog trenutka kad na portirnici vidim da su posete od 14-15h. A moje radno vreme od 9-17h. Stignem ja pred kapiju, neki minut posle šest.


Bar dan, bar dan, ja samo tetki da odnesem lek
Ne mož gospojice, poseta prošla. Od dva do tri.
Znam Gospodine
(ovo uvek naglašavam, znam ja šta je sujeta), al ja ne mogu, truli kapitalizam, radi se, ne daju da izađem ranije.
Znam gospojica
(on meni sa malim g, ne zna da i ja imam sujetu, il ga boli uvo za istu, ovde je on Vlast), šta da se radi tako je kako je.
Jeste Gospodine, ali to Vam je malo bezveze, ne mogu svima da stanu životi, zato što je neko u bolnici, trebali ste te posete dvokratno da dozvolite.
Gospojica, nije moja nadležnost.
Čija jeste?
Načelnikova.
Mogu li da razgovaram sa načelnikom?
Nemož radi do dva.
Sa direktorom?
I on do dva.
Dobro, mogu li sa nekim doktorom da porazgovaram?
Nema ni doktora.

NEMA DOKTORA? OSTAVILI STE SAME BOLESNIKE U BOLNICI, BEZ I JEDNOG DOKTORA? Naravno, ovo ne izgovaram, već se demonstrativno okrećem, prolazim kroz kapiju, ulazim u krug bolnice, uz jedno tiho „Nema potrebe da lažete“
Isuse bože, kakva greška, pa kakvo je on to obezbeđenje, kad mu Brandnew sićušna kakva jeste prolazi kroz kapiju? Pa zašto on radi?. Gde je njegov autoritet?
Ovo je unutrašnja borba koja se odvija u njemu, Vlast to nikad ne izgovara na glas. I kobna rečenica zbog koje Brandnew roletna poklapa oči, rečenica kojom Gospodin završava „Nikada više ovde nećete ući“

Uđe Brandnew u bolnicu,(u međuvremenu je junak naše priče alarmirao i JSO,SAI, Specijalce i sve ostale rasformirane i manje rasformirane službe nesrećne nam zemlje), odnese tetki lek, objasni da ne može da se zadržava zbog pomahnitalog čuvara, ide da vidi gde skim može da porazgovara o posetama, kad.. eto utom Vlasti na vratima bolesničke sobe, zapisuje podatke o bolesniku (ime prezime, doktor koji prati, istoriju bolesti, poslednju izmerenu temperaturu, krvnu grupu i sve ostale relevantne podatke za ceo slučaj), moj bolesnik kreće da me isprati iz sobe, sada već potpuno razularena vlast se okreće ka bolesniku „Vi u krevet! A vi (ja, op.a.) samnom kod dokotora!
Oho, ho... a sad ima doktora?, zajedljivo dobacujem, naravno da ćemo kod doktora.
Dok čekamo ispred doktorove kancelarije, kažem ljubaznoj vlasti da je sramota da se tako ponaša, razumem ja i kućni red i pravila, al da nema potrebe da me laže, da nisam nepismena seljanka koja je progutala priču o bolnici bez doktora, i o njegovoj nepresušnoj potrebi za privatnom svojinom, na kojoj bi meni bio zabranjen prilaz na sto metara, objašnjavam da sam samo poželela da vidim kako da rešim problem poseta uz razgovor za načelnikom.
Kod načelnika, kod načelnika će da idemo, ne zaustavlja se vlast.
Naravno Gospodine i kod načelnika ćemo da idemo, dajte mi samo Vaše ime i prezime?
Moje ime i prezime? Ne dam ja Vama moje ime i prezime.
Gospodine, imate obavezu da mi date vaše podatke, u krajnjoj liniji i Vi ste iste, a potpuno bespotrebno uzeli i bolesniku, i ja imam pravo da znam kako si Vi zovete, ja sam Brandnew, a Vi?
Nedam ja nikom moje podatke. Nemam ja ime.

U tom otvara doktor vrata, ja se, za razliku od Vlasti, izvinjavam na bespotrebnom uznemiravanju, samo želim da saznam kako da regulišem problem poseta, objašnjavam da ću ovaj incident rešiti na drugom mestu. Doktor se okreće i kaže „Nema nikakvih problema, dođite ujutru pre posla i dobićete propusnicu sa kojom možete ulaziti“

Brandnew : Neotesana Vlast - 1:0

Naravno, da nije tužno bilo bi smešno.
Apsolutno sam za poštovanje svih pravila, pa makar ona i besmislena bila. Poštujem ja svako radno mesto, nemam ja problem ni sa čuvarima, i znam ja da se on ništa tu ne pita.
Ali čoveče, reci mi „Ne znam“ „Ne smem da uznemiravam doktora“ „Ne znam kako da rešite problem“, sve su ti opcije otvorene, reci šta hoćeš, ali nemoj me lagati, pritom me plitko i providno lagati vređajući i ovo malo ćelija koje me još nisu napustile, nemoj se siliti i pokazivati vlast na meni. Nemoj mi pretiti nečim, čim ne smeš da mi pretiš. Gospodine ja svakog meseca od svoje bruto plate odvajam 17,90% na doprinose, znači ja SMEM da se lečim u toj bolnici, a ne da ne smem da dolazim u posetu. Nisam ti ja došla tu zato što volim da dolazim, čoveče muka me naterala, imaj gram ljudskosti koja te deli od životinja, onih koja nemaju imena. Nema potrebe da pokazuješ obest. Nema potrebe.Zaista nema.


Post je objavljen 18.01.2006. u 20:50 sati.