Drage i dragi moji, hvala vam što me niste zaboravili. Nisam ni ja vas, al evo, zalomilo mi se...Danas sam posebno tužna, umrla je jedna stara baka, koja nije baš moja baka, al je jako volim i znam da je to moralo doći, i da joj je sad ljepše i bolje nego jučer, dok je još ležala u bolnici, već danima ne otvarajući oči, živeći od infuzije i trpeći bolove....
Inače, učim, uzaludno započinjem razno-razne redukcijske dijete i bavim se svojim klincima. Zato me ni na blogu nema, al proći će i to...valjda...jednom.
Više volim HEP-u biti dužna nego vama, zato, evo nastavka priče o prepisivanju:
Na drugoj godini faksa imala sam neki glupavi ispit, a i moj dečko ( poslije Zakoniti). On je tu materiju imao i u srednjoj, pa mu je to više bilo ko luk i voda, a meni se činilo komplicirano. U svakom slučaju, nagovorio me da izađemo na taj ispit, iako uopće nisam učila. A računala sam da ak prođem pismeni, do usmenog ću nešto i naučiti, valjda.
I tak, pišemo mi test, nešto sam i sama računala, a nešto mi je i on na papiriću poslao. I to u nekom priručniku ( tipa logaritamskih tablica) koji smo smjeli koristiti na ispitu. Naravno da sam umirala od straha, al nekako sam uspjela prepisati. Pred kraj, profesor je obznanio da će rezultati biti isti dan popodne, a nakon toga i usmeni. Nije mi bilo bitno, jer, ponavljam, ničemu se nisam nadala.
I tak, došetamo mi da vidimo rezultate. I jaaako se iznenadimo. Ja- prošla pismeni, ocjena: vrlo dobar. On- pao, dobio jedan! Jedva me nagovorio da izađem na usmeni. Stvarno nisam puno znala, baš mi je bilo neugodno. Sva sreća da smo odgovarali jedan po jedan, u nekom malom kabinetu, pa nitko nije mogao čuti tu sramotu od odgovaranja. Veli meni prof: Kolegice, ne mogu vam dati više od TRI...A ja, onak, skromno: Ma, dobro, pa pišite vi onda trojku....I ne mogu nadoć od sreće kak sam bez truda riješila ispit.
Moj dragi ostao je zadnji, i otišao je u kabinet reklamirat test, odnosno, pitati zašto je pao. Ja sam fino u kantini ispijala kavicu i čekala. Došao je ljut ko ris.
- I?- pitam ja.
- Dvojka!- reži on.( ni ne sluteći da će puno godina poslije TO postati blogersko ime njegove životne odabranice...he, he, he)
- Pa super, ko da je ocjena važna, važno je da si položio. A zašto si dobio jedan na pismenom?
- Zbog prepisivanja!!!
- ???
- Profa je mislio da sam ja prepisivao od tebe, a ne ti od mene!!! Zato sam dobio jedan na pismenom...
Inače, faks je bio uglavnom «muški». A oni rijetki izdanci ženskog roda, koji nisu odustali nakon prvog semestra su u pravilu bile ženske koje su bolje znale, više učile i dobivale bolje ocjene nego muške kolege. Tak je i naš stari profo mislio da sam ja njemu pomagala, a ne on meni. A i primjetio je cijelu stvar samo zato što ZADATAK NIJE BIO TOČNO RIJEŠEN.
Tko mu je kriv... ;))
Post je objavljen 18.01.2006. u 14:39 sati.