Marketing
kud svi turci tu i mala slavica
nije da naslov ima veze sa bilo cime, al eto palo mi to napamet pa zasto ne.
Docek ove nove 2006. mi se prikrao totalno kaoticno i neplanski, kaos ljudi moji, kaos. Do otprilike utorka nisam imala nikakav izvediv plan, oko utorka ih se odjednom nakupilo nekoliko. Neki su bili vise, neki manje primamljivi. A u cetvrtak sam saznala da eto, idem na Bjelolasicu, sta je u onaj isti utorak bilo otkazano. Naime problem je bio da je kuca, ta neka u brdima, rentana za 18 ljudova, a na kraju ih je htjelo ic oko 25 (tak nes), i onda je bilo frka kaj bu gazda reko. Al ekipa je ipak nakraju izvjecala da fuckas to sve, da je svejedno jel ih 21 il 23 i sl, pa smo svi upali u djir. I tako sam zavrsila na Bjelolasici vec u petak popodne. Od prisutnih sam znala 5ero od prije, 2 iz vidjenja, ostale nikad vidla. Trunka sumnje je pala o tome kako ce mi narednih dana biti u tom nepoznatom okruzenju poslovnih ljudi. No sumnja je ubrzo ishlapila uz casicu kuhanog vina.
Ne pere me neka inspiracija danas, ovo samo tako pisem, dok mi je jos frisko kaj je bilo..
Pjevalo se do kasno u noc, a jutro je kapnulo brze no kaj je trebalo. Kosmar, sapat, vika, sve se promijesalo. Ekipa se budi, trpa u aute i ide do skijalista. Bude i nas par buntovnika, al mi se ne damo smesti. Kad smo se konacno Ana i ja zbudile shvatile smo da nismo mi jednine zabusantice, da ima jos lijenih ljudi koji vole ujutro ubit oko. Nasa lijenost se pokazala brzoizljecivom te smo cak nahuskale nekoliko zadrana da se idu sa nama prosetat do skijalista, a aute da ostave za neke crnije dane.
Vrijeme je bilo predobro da ga se ne bi iskoristilo za snijeznu setnju. Tu i tamo je zapuhivo vjetar,al sve u svemu je izgledalo obecavajuce za jedan skijaski dan.
Nazalost zbog vjetra ni u 12 zica jos nije bila otvorene, smrc. Malo smo popalili sanjke onima koji su vec oko 12 odustali od snjeznih radosti i osli u birtiju. Ana, njena sister i decko koji su se tamo slucajno taj dan nasli, i ja prepustili smo se da nas snijeg ponese. Sanjkali smo se dok se nije skupila prevelika gomila razocaranih skijasa, a onda smo vratile sanjke i pitale ekipu u birtiji jel ko za setnju, medjutim izgleda da smo jednimo mi bilo dovoljno nadobudni za tako nes.
Nismo se dali smesti, i drago mi je da nismo, jel je stvarno bilo gust setat po tom bjelilu tih nekoliko sati. Prosli smo sve sta se dalo proc,a onda smo dosli do staza koje su stvarno izgledale primamljivo, no snijeg je bio do malte ne pola bedra, a prohodnost upitna, a mrak je kucao na vrata. Nazalost smo se morali okrenuti.
Na kraju smo Anuska i ja ostale same sa ludom idejom da sutradan ako opet zica ne bu radila rentamo krplje. I ne bi mi bile mi da nase raspitivanje cak nije rezultiralo plodom, nabavile smo broj od nekog lika koji renta krplje, i zadovoljne postignutim uputile se u birtiju da se pozdravimo sa danom i preipremimo na docek nove.
Pao je mrak,a sa njime i kisa, al opet je na neki nacin bio se gust setat tih kojih kisnih pola sata po mraku do kuce.
Taman kad smo dosle spremala se vecera.. Najeli se, a ja sam u tom trenu tolko bila umorna od cjelodnevnog setkaranja i hopsanja da sam bila ziher da cu ovu novu prespavat.
Ipak nakon koja 2h knjavanja zivnula je atmosfera i odjednom sam se ponesena gomilom nasla u plesu i pjesmi. U takvom raspolozenju docekali smo novu!
Nazalost anini i moji nedjeljni planovi su pali u vodu. Al doslovno, kisa glupa je padala cijelu noc tako da nismo mogle ni skijat ni nis, smrc. A cak smo nasle i ekipu koja ja bila zainteresirana za isprobavanje kretanja krpljima, da i to vidimo..
Tako smo ned proveli po zatvorenim prostorima, a i dio nas je oso doma jel ni pon nije obecavao vise od toga.
Unatoc neposlusnom vremenu koje nam je pomrsilo kojekakve planove, bilo je predobro!
ovime smo si zapravo prtili put, sve ono o probijanju kroz duboki snijeg je laž..
tu i tamo bi fulali stazu..
kaj je da je, lepo je..
jedna od normalnijih sa foto sešna..
htjeli smo ovdje ručati, ali nam je snijeg zauzeo mjesto, gamad jedna..
pokusavali smo se od te gamadi spasiti na kojekavne nacine, ali ni drvece nije htjelo nas prihvatiti..
Post je objavljen 02.01.2006. u 14:06 sati.