Činjenica da Jezdimir počne da piše češće od vas, jeste znak da:
A) treba da batalite blog jer ste postali potpuno neozbiljni prema čitalačkoj publici
B) vaš social life se do te mere popravio da ste se ove nedelje čak dva puta videli sa prijateljima
Ja sam ipak izgubila inspiraciju, volju i snagu negde između sastanaka, trčanja za gradskim prevozom i pokušajima da nađem pristojno mesto za gde provesti Novu godinu.
Što se tiče sastanaka, nema potrebe da zamolim Deda Mraza da me sledeće godine poštedi prisustvovanja umnim razgovorima presipanja šupljeg u prazno, sa obaveznim tapšanjem po ramenu za uspešno obaljen posao. Do sledeće nedelje! Ima još toliko ljudi sa kojim morate razmeniti blazirane osmehe. Živela 2006!
O trčakaranju za gradskim prevozom pišem simpatičnom deki pismo u kome mu objašnjavam da sam više nego sigurna da sam iskupila sve grehe iz prošlog života i da sam dovoljno propatila da bih naučila životne lekcije. Vreme je da mi da kola. Al da me prvo nauči da vozim .
Za Novu godinu mi šapnuo bradonja da nema potrebe da dajem oko stotinjak evra nekakvoj kafani/klubu/diskoteci/prostoru/nebu kako bi pokazala da sam ovca za šišanje. Zna on i bez toga. Vrlo je dovoljno da Novu provedem kod kuće. On me zauvek smatra svojom ovčicom, jednom iz stada. Sa sto evra više u novčaniku.
Ali, malo sam slagala, nisam baš toliko zabrazdila, prošle nedelje sam skijala na Kopaoniku i slušala narodnjake, ove sam tri puta posetila eminentne beogradske lokale, upoznala još jednu blogericu, sutra ću na jednu proslavu diplomskog i novogodišnju žurku sa firmom.
Ha!
Ko zna šta ću još da zaokružim u dveiljadepetoj?
A do tad kratka rekapitulacija prethodne:
Naučila: ništa
Slušala: sem par dobrih cd-ova nikog posebno
Volela: i mamu i tatu i brata i I-a. Svaki dan!
Shvatila: da sam sve što sam trebala da shvatim, to davno shvatila
Filozofirala: ni malo
Prakticirala: još manje
Lagala:
Plakala: o da!
Smejala se: itekako!
Post je objavljen 23.12.2005. u 23:25 sati.