Marketing
čudan dan
Jučer 12.11.2005 god. sam imala zaista čudan dan. Morala sam ići na radio predstavljati svoju školu u najboljem svijetlu. Mislila sam da je to ništa, nitko me ne vidi, ali ipak je trema da mi glas ne podrhtava, da ne mucam (inače mi to nije običaj) i mnoge dr. stvari. Prvo smo s nastavnicom hr. jezika krenuli prerano pa smo pola sata sjedili u zapušenom pubu, ali nema veze. Onda smo došli na radio i onda mi je zaista laknulo. Naime, voditeljice te emisije su išle osmi razred kao i ja. Svi moja strahovi tijekom emisije se nisu ostvarili iako smo u početku i ja i moja prijateljica koja je isto sa mnom bila na radiju zvučale kao automati. Kao prvo, improvizacija nam je bila na nuli, a razgovor je vrlo brzo završio jer ja i Veki čim nam je pitanje bilo zadano, u rekordnom vremenu smo sve ispucale, no bilo kako bilo, dobile smo pohvale (lažne) i jedino što smo ispravno napravile je bio pozdrav našim voljenim razredima. I ja sam opet sve zafrknula jer sam pozdravila samo svoje roditelje (neznam odakle mi je to palo na pamet) a imam i braću koje nisam pozdravila (jer ih ne smatram dijelom svoje obitelji, šala) pa su se ljutili na mene.
Post je objavljen 30.11.2005. u 12:13 sati.