Da, tako se nekako osjećam. Sinoć sam negdje oko 22 sata morala otići kod jedne frendice po nešto. Nije mi predaleko, al sam svejedno otišla autom. I tako, popričale smo, sve na vratima, jedno pola sata. Idem natrag kući, okrenem se na parkingu pred njenom zgradom, i iz jedne sporedne uličice se uključim na glavnu. Smotam udesno i polako nastavim voziti, al ništa ne vidim, usporim skroz do kraja, zaljepim nos na šoferšajbu i skužim da sam potpuno na lijevoj strani ceste...Ništa nije bilo, nitko nije naišao, ali stvarno sam se zamislila.što-bi-bilo-kad-bi-bilo.
A kako je onima koji su si malo popili, pa još zaboravili upalit svjetla (da, da, viđam ih svaki dan)....
U 23 sata počela je na hateveu ponovno ići serija 24. Volim to pogledati, al se skinem najprije u kratke rukave. Da ne zaspem. Ne mogu zaspati ako mi je hladno. A inače zaspem čim se izvalim na trosjed, bez obzira koliko me zanima to što je na tv-u. I tako, odgledamo to, pa kažem Zakonitom: de pogledaj kad je sutra na programu. Katastrofa, ljudi, u 00,30 !!! Pa nisu normalni...sad moram popodne naći neku praznu kasetu i namjestiti video. Jebo ih njihov teve raspored! Uh, postala sam prosta ko kočijaš...
I update1:
Hvala svima komentatorima, danas je druga priča, al nemam ni štofa za post...
I update2:
Zakonitog sam pitala da pogleda na teletekst zato što je kod njega daljinski. Uvijek. Ne znam kad i kako mi se to dogodilo, al jednostavno si je stavio ekskluzivu na to malo čudo. I malo dijete kaže «tatin daljinski», uvijek doda taj pridjev, jer je i on već skužio ko je tu gospodar ;) Eh, al ja onda zaživam: de vidi šta je na drugom, de stavi sat, de stišaj, de podebljaj, de stavi na pola ekrana tekmu bez tona, tako da ja mogu ono nešto svoje pratiti sa tonom....Ma gnjavim ga maksimalno, i puno više nego što mi treba...a žilav je...šuti i stišće gumbe, al ga se ne odriče. A meni tako i paše. Samo: PSSSSSSST
Post je objavljen 10.11.2005. u 13:52 sati.