Dopizdilo meni i Keku svaku večer činit monade u naše malo misto, te smo jednoga vručega jutra, isplovili inkognito, iz naše male vale. Kud nas vitar odnese a, odnija nas je do ?!!?, Šolte, kažu da se vidi s ponistre, ja ne znan, ja vidin samo popove limune.
Jo lipote, pučina, nigdi nikog, samo šumi more, valovi tuču u brod. Antiša vata lad ispod lantine, pun mu je kufer jedrenja, moli nas da upalimo motor ne bi li prija došli. Ma ča su fini ovi furešti, da bi ti se lakše javili, gađaju te gliserčinom, pa ti ka slučajno prisiku put, pa ti veselo mašu. Prevrne ti se sve u brodu, a ti im jebeš; i mater i čaču, ko im da dozvolu za plovit. Ma i ti njima mašeš, ali im pokazuješ, po lakta, oču reči, kurac od ovce. I tako ti ja mašem, a moj če Keko:
- Ma kojeg si se đavla razmavala? Okreni u vitar, vidiš da mi laprdaju jidra!
- An, zar ne vidiš kako im se jaja klatare kad mašu, baš mi je milo.
- Biće tebi milo dođen li ti tamo! I tako sam morala prikinut zajebanciju, ali san odma uzela kanočal i malo parila oči.
A kad smo uplovili u Piškeru, stara ekipa nas je oduševljeno dočekala. Jebate, ka da se nisu ni micali od lani, svi isti ; šjor Ivo, Mile, baba i dida, dica…. Odma nasta urnebes, frigala se riba, točilo se vino, pala je pisma. Pridveče malo sneveralo, počeli se sklanjat brodi, ovi stranci ne znaju se sidrit, jadna im majka. Doša jedan Švabo, bacija sidro priko Beginoga i reče mu da će on isplovit ujuta oko 9, da skuža kad misli Bego isplovit? Ovi će njemu na tečnom njmačkom; ja ču u septembru! Valjali smo se od smija. Nima on pojma da Bego ode stoji pet –šest miseci.
Kad nam je dopizdilo u tu valu, digli smo jidra i prema Hvaru. Za dobra vitra, ja, Keko i moj Antiša pripišamo kanal. Je, triba vidit, kako đet-set crkaje po cile dane; triba vidit Menegelicu, tovara, poznate čunke. A jebate, Hvar je jedna od, 10 top destinacija za litovanje na svitu. Ma nisu oni vidili naše malo misto (a troke da se pije kozje mliko).
A jopet, čim smo došli, moj Antiša je bija najpopularnija i najslikanija čunka na Hvaru. Ma ke poznati, bogatuni, jemaju nike čudne pase, ka pantagane. Di kod smo se makli, možemo li se slikat s vašim pasom, jo ča je smišan, kako se zove. Sidimo ti mi i ližemo sladoled kad ti jedna furešta vidila mog Antišu, zaleti se na nj te ga počme ljubit u gubicu, ka ča jon je lip.
Ja ti govorin Keku:
- Evo ti ova kurbača, bali pasa! Otiraj je, dobit če mi pas žvale. Podmeti se, nek tebe zažvali.
- Nisan glup, vidi ča je gruba! - on će kroz zube.
I tako ti svaki tren: jo ča jemate lipega pasa. Ko mu plete frizuru?
- Je sve ga vodin na frizuru. Munjenoga li svita. To mu je od drača po selu, dok ganja kuje, sav se isplete. Puno se lipo družit s bogatunima, ma zamorni su. Ne vole kad, skrečeš veću pažnju od njih. I tako ti se mi prid neveru sklonili u Palmižanu. Divota, lipo se usidrili, bumbimo s ekipom, gledamo strance kako se sidre na otvorenom, a očekujemo jaku tramuntanu. A ludoga li svita, opet ćemo jih cilu noć spašavat. Eto ni na odmoru se ne moreš odmorit, stalno niku pizdu spašavaš. Taman smo legli kad ono, buf, buf, jak udarac u brod. Nika guda ulazi do nas i tuče nas sve u šesnaest. Izleti Keko i pita tipa:
- Od kada se sidri s pomočnim čamcem na krmi?! Kad je on to reka ovi tip skroz pobenavija.
- Pijančino jedna, ti češ meni govorit kako sidrim. Ča te briga? Ulizi u brod, jer ču te pribit!
Vidin ja odnija vrag šalu, i potuč će se, izletin vanka i rečem: -Ajte smirite se, ljudi spavaju, tiše malo. Ajde veži se, ne dernjaj se, idemo leć.
- Ulizi u brod kurbačo jedna, povedi i tu pijančinu od muža sobom! Prodere se on.
A jebate, ostala sam ka trica, oču reć pizda, još me niko nije zva kurbačo iz čista mira, ni mog Keka nije zva pijančino. A Keko trizniji ne more bit, mora bit, da je ovi teška pijančina. Ljudi moji takve kretenčine još nisam vidila, ulaze u ponoć, sidre priko nas, još se deru na nas, što nimaju mista za uć. Pale su tu grube riči, ali samo od ovoga mandrila, dera se, beštima, vika, lupa udara u nas. Rečem ja Keku, jedva sam ga u brod utirala - pusti ko ga jebe. Neće oni dugo tu biti. Tako je i bilo. Ujutro ti je on nastavija olajavat, kako mu nismo dali sidrit, kako smo kreteni, kako će nas primlatit itd… I onda ti nije više zna šta će, diže sidro i odlazi, ali svima maše, javlja se, teatralno izlazi , maše livo desno. Ljudi mašu i cipaju se od smija, a on odzdravlja, evala… evala… a ono iza njega vijori transparent: KOJA SAM JA PEDERČINA!!!
Gren ča! (da se ne siti ovi peder ko ga je naguzija)
Post je objavljen 02.10.2005. u 22:34 sati.