Ej Ljubavi.....
Evo jučer je opet bila misa za Tebe.....Misa za moju Tonkicu....nebrem vjerovati.....kaj da sanjam i da to nije stvarnost....a imam i takav osjećaj....u subotu posle koncerta dok sam isal doma i uvjek u subotu imam osječaj da to sanjam....sve mi je onak nestvarno.....nebrem ti opisati to....fališ mi....nije te bilo na mom koncertu i nije mi bilo baš sve jedno....jer si rekla da budeš došla.....ipak na žalost nisi bila na niti jednom koncertu.....i boli to....a tak si bila ponosna na moj bend.....jaj ljubavi jako mi fališ...nebrem vjerovati......
Da se vratim na misu...jučer je bila misa i došal sam pred crkvu i još uvjek je bilo na podu ono kaj bacaju ljudi dok se netko ženi....i to je prošli put bilo tam....i opet sam se sjetil dok smo se vozili pokraj crkve na mom «reganu» i dok sam rekel da budem tu išal samo jednom unutra...i obečali smo jedan drugome nekaj.....i dok sam se sjetil toga i dok mi se pred očima pojavi onaj tvoj osmjeh dok smo o tome pričali i jedva čekali da dođe taj dan,odma nisam bil dobro....nikad nebum prihvatil da više enbumo nikad zajedno....jaj kak nas je život «sjebal.»znam se pitati kaj smo skrivili kaj se nam je to dogodilo???kaj???kaj krivo je kaj smo se tak jako voljeli,kaj smo jedva cekali da bumo živeli skupa,??kaj krivo je kaj nam nikaj drugo nije bilo bitno,nego samo ljubav....voljeli smo se i bili presretni....i pitam se i do kraja života se budem pital kaj smo skrivili kaj se je to dogodilo???nije fer.....ljubavi moja neznam kak bum ja to pregural......a obečala si mi da me nikad nebudeš ostavila....zakaj se je to meni dogodilo???nama,....a tak smo se voljeli,i još uvjek te tak volim......kolko budem još patil???neznam kaj sam ja napravil u životu kaj se je to meni dogodilo....jaj kolko još budem živel???sam........bez Tebe ljubavi.........
i dok sam jučer bil na misi sam bil smireni jer ne volim ja moliti i takve jer nebum to prihvatil...i sve je bilo ok dok nisam videl nekvu malu curicu koja je bila na misi....onda sam se sjetil kaj smo mi dva zadnja 2 tjedna pričali....samo o djeci....i dok sam se sjetil tvog osmjeha i tvojih sretnih suza dok sam ti rekel jednom da bi bil najsretniji kad.....i sjetil sam se ono s limunom dok sam ga pojel....to je bil zadnji dan ak se ne varam.....zanš ljubavi kaj sam zaželjel....i bila si tak sretna i onak si me jako zaglila.....i sjetil sam se toga i odma me nekaj zabolelo unutra....jer sam znam da nikad to nebum doživel....i kolko put znam prije spavanja te zvati i moliti te kaj me čim prije uzmeš k sebi....jer znam da bez tebe nebum nikad sretan i da nikad to nebum doživel s nekom drugom kaj sam s tobom....ljubavi nebrem više...svaki dan slušam ashes you leave i M.D.B. i Anathemu i nije mi lako...boli me jer se sjetim svih našših najljepših trenutaka...sjetim se tvojeg osmjeha i boli dok znam da više to niakd nebum videl...
Bil sam ti u Nedjelju na tvom grobu i donesel sam gitaru da vidiš....moju Rotten sam donesel....sad nju zovem Rotten...gitara mi mi je sad najveća utjeha....tam sam ti sviral našu pjesmu....M.D.B.-My wine in silence...sad dok Nedjelje budem skinul two winter only....znam da si ju jako voljela....i opet bum došal i sviral ti i pjeval..jer znam da budeš onda sretna.....jednostavno osječam to ......jako mi fališ ljubavi........my lover.....
Uvijek ću te voljeti ljubavi....počivaj u miru...
Najsretniji budem kad me uzmeš k Sebi ljubavi....onda budem najsretniji,....
Volim te Antonija.........tvoj I-Down-I
Post je objavljen 27.09.2005. u 20:06 sati.