evala svitu moj,
evo mene nakon dva (!!!) miseca okupacije…
ha, sad oma pomislite okupacija plandovanjem, točavanja gujice u moru…
neki tu doli spominjaše i neke premile radnje (a zna se i koja je ta dobra duša ča je tako nešto i promislila…e Dome moja, živila ti meni sto godin, iz tvojijeh usta u onega gore uši)…
ma živili vi meni svi sedanstoosandesetišest godin ča ste mislili na me i brisali prašinu sa ove moje bidne kašete…fala van !
dobro, uvod je ka gotov… ispozdravljali smo se….iscmakali, suze radosnice pustili…sve kako je red i zakon u dobre čeljadi…
e sad bi ka triba zaplet…pa pojašnjenje naslova jerbo svaku štoriju nosi naslov…naslovi prodaju novine…naslovi se pante (ajde sad da vas neko priupita ča je zaplet u Rat i mir oli bi znali, a za naslov svi znate)
kako mi sad ne pada na pamet pametna sredina, da ja to sažmen u par redaka i otaljan ti zaplet (kad ga mora bit, kažu oni stručnjaki od pisanja)…
sve je počelo odlaskon u Mostar da popijen kafu iz najveće kogume na svitu (je, imala je i certifikat) oma kraj čuvenog (danas još starijeg i lipšeg mosta, kažu) novog Starog…kafa ni vridila pišljivega boba, ma je bia doživljaj…mužika je treštala, svit se oduševljeno crvenia na zvizdanu…zato smo utekli do Blagaja na izvor ladne rike Bune…poslin obida je tribalo pogledat i skokove…moji su svi uredno odgledali to priko teveja u rashlađenoj i izklimatiziranoj kući dok san ja glumila fotoreportera…
nakon tega vikenda red je bia uzvratit gostoprinstvo…pa mi je cilu šetimanu boravilo petero dice i unučadi ti mojih prijatelja…banj je bia totalno okupiran…ostali dilovi malo manje…srićon su katkad i izašli vanka (je baš tad vrime bilo ukvarilo, a ovi se ne moredu kupat ako nima sunca i ako nisu pocrvenili…ništa ča je 30 u ladu)
nakon nji mala pauza za doček juniorke…ali doček je bia u Zadru jerbo ovi put odabrala oni brzi brod ča 4 ure vozi iz Ankone (ma je, ima vezu i sa Spliton al' njoj nešta nije bilo vrime potaman, ča ja znan)…pa smo se proskitale po Zadru, provozale autoceston, ja vidila jednu virtualnu osobu uživo itd.
e sad ide najbolji dil…moji stalni okupatori na poslu svečano me pustili ona 4 dana iza Gospe da spojin u neki mali godišnji … pa smo zapičile južno, južno…još južnije od našeg juga…u Herceg Novi u Crnoj Gori…nisan se uspila vidit sa malom iz Grada , ali jesan sa našon novopečenon siroton malon bogatašicon (tad još ni bila tako da ne mislite da san se išla ulizivat )…ovi dil o Crnoj Gori zaslužuje posebnu štoriju tako da neću sad puno drobit…
poslin povratka slidi opet okupacija iz metropole…juniorkin rođak i jedna njena blogerašica
srića pa me okupiralo na poslu…moralo se izrigat ona 4 dana izbivanja
al' mi žaj ča se to vrime nisan skoro pa ni vidila sa mojon juniorkon…samo zadnji dan smo lipo u miru sele u Žbirca na kavu i tu je nju uvatila tuga ča mora poć ča…
rasplet...od tada traje okupacija na poslu…skužajte, meni je zlo više od kompjutora na okupiranon području…ni mi se baš mililo oči trošit i doma
e sad bi triba doć kraj, jel' tako?
na kraju svih okupacija nastupila još jedna…virusi mi napali ovo moje čedo…pristup blogu slab i nikakav…borin se da van ovo dojavin!!!
26 slika okupacije morete samo sanjat…za sada
adio lipi moji
P.S. morebit da ću se dikad javit sa okupiranog teritorija …sve ovisi o neprijateljima
Post je objavljen 22.09.2005. u 21:29 sati.