Odgodit ću ispit. Opet. Jer nisan naučila. Opet. Jer mi fali vrimena. Opet. Šta znači da san kasno počela spremat ispit. Opet.
Uvik odgađan učenje. Kad napokon počnen svatin da nije 5 do 12, nego da je 12 i 5. Ili još gore, da je 12 i 25. Uvati me panika jer nema šanse da stignen niti proć sve skripte. One najsažetije, naravno. Poludin. Iman grižnju savjesti. Vratila bi vrime. Ali ne ide to tako. Pa mi padne napamet da postoje odjavnice. Blažene odjavnice. Ispočetka mi ta pomisao ne legne. Odbojna mi je. Vrlo kratko. Poslin mi više i nije tako mrska. A onda je zavolin jako, najjače. I onda smo ja i odjavnica najbolje prijateljice. A s obziron koliko se godina družimo, nije ni čudo. Moje nerviranje oko ispita je burno, ali kratkotrajno. Izbacin negativnu energiju i restartana krećen dalje.
After all, tomorow is another day!
Post je objavljen 11.09.2005. u 23:36 sati.