Marketing
Danas pjeva Đole...
Nisam se dugo javljao, što sve čekam ne bi li se Maja javila...
Ali evo još ni traga ni glasa...
Evo večeras dolazi Balašević u moje malo misto,pa možda me
Maja negdje iza leđa i gurne...Pa ajde Majo budi Ercegovka...
Vrati se s kišom
kada vjetrovi prijete
kada ptice odlete
onda vrati se
Vrati se s kišom
kada svo lišće padne
kada noći su hladne
onda vrati se
A sad eo još koji satak do Balaševića...
Kralj pjesme i riječi, veliki čovjek je tu kod nas...Nakon dvadesetak godina čekanja...
Mostar će dočekati Đoleta, nakon Čole još jedan mega koncert...
Očekuje se 25 000 gledatelja...naravno i ja među njima...
Baš se radujem koncertu...Sigurno ću vam probati dočarati atmosferu...
Evo kako je to najavio moj prijatelj i rodijak na našoj web stranici...
Dolazim sto dukata donosim...
Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.
Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.
Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?
Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču.
Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?
Bila je noć, jedna mrkla, kao ova večeras, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...
Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i pevali "Roždestvo tvoje"
i još neke druge pesme kojih se ne sećam baš.
Bila je noć i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuće broj
7A. Tišina je bila, samo koraci nekih noćnih ptica i lepet krila nekih pravih noćnih ptica.
Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noći
da je čujem kako diše, kako diše u snu...
Nemam običaj baš ulijećati ovako nazad u post, ali eto koncert je bio fenomenalan...
Nemam riječi da opišem sve to, ali jednostavno ovu priču pod donjim linkom morate pročitati
Svaki je dan dolce vita...
Post je objavljen 02.09.2005. u 17:16 sati.