Marketing
PONEDJELJAK & GRUBO BUĐENJE
Heh...ponedjeljak...praznik...super.
Danas sam se probudio u praskozorje, tamo cca, oko 10:00. Stvarno sam se dooobro nakrmio. Probudio me osječaj kao da nešto hoda po meni. Pogledam, a ono mali crni gad Azriel, tupavo gleda da li sam živ. Sad mu je nova fora ulaziti u sobu kroz prozor. Kako te životinje brzo uče. Da sam ja bio takav, sad bi valjda imao i neki faks završeni. No, to je opet neka druga priča.
Za divno čudo, nije bilo nikakvih strašnih zvukova u blizini (usisavač model „Vampyr“ nije se čuo). Pomislih, možda sam ostao sam, kao Pale. „Yes!“, pomislih „to bi bio mrak!“. No, par trenutaka kasnije, kada sam već napravio plan koje ću dućane posjetiti, koje igračke ću si izabrati, koji ću si auto „posuditi“, gdje ću sve baciti svoj nos...ulazi u sobu neka spodoba. Još snenih, poluzatvorenih očiju pogledam, a ono....
“AAAAAAAAA!!!!“ gleda me nekakav vanzemaljac...zelene face, čudnih metalnih ovalnih oblika po glavi i drži ruke daleko ispred sebe raširenih kandži koje bacaju metalni sjaj i prijeteći mi se približava. „Gotovo je!“ prođe mi kroz glavu, no u tom trenu ispadne par ovećih kamena iz mojih očiju i uvidim da je to moja draga imala svoj tretman ljepote. „Brrrrrrrr!“, pomislih „kaj one sve moraju trpati po sebi, a tek mi, jadni muškarci koji sve to moramo proživljavati. Nije čudo što nas većina pomre od srčanog infrakta.“
Sada sam ispio svoje 3 nesice, popušio pola kutije „Vase Kojota“ (plavog), pročitao par zanimljivih blogova i pomalo počinjem funkcionirati. Srce mi je opet na mjestu. Blah!
Post je objavljen 15.08.2005. u 14:24 sati.