Anđelčići moji. Bija san doli. Bija san u našen malon mistu. Bija san isprid zgrade dok ste vi mirno spavali. Sija san na zidić. Sluša san kako spavate. Sluša san vaše udisaje. U svakom udisaju san vidija čistoću vaše duše. Zna san da sanjate da smo skupa. Vidija san osmjeh na vašen licu.
Uša san u vaš san. Ponovno smo bili skupa. Nismo se igrali. Zagrlija san vas. Nisan vas tija pustit. Stali smo tako zagrljeni. Sluša san otkucaje vašeg srca. Ništa nismo govorili.
Podiga san pogled. To je bija samo zvuk klime u tišini noći našeg malog mista.
Post je objavljen 03.08.2005. u 16:01 sati.